Како је совјетска „Цар-бомба“ три пута уздрмала свет

Реплика руске термонуклеарне бомбе АН602 („Цар-бомба“), 31. август 2015, Москва, Русија.

Реплика руске термонуклеарне бомбе АН602 („Цар-бомба“), 31. август 2015, Москва, Русија.

Максим Змејев/Reuters
Совјетски Савез је 30. октобра 1961. године извршио пробу термонуклеарне бомбе, најмоћнијег оружја у историји човечанства. Био је то један од кључних момената који су приморали учеснице Хладног рата да донесу важне одлуке везане за очување мира.

Бомба АН602, на којој је годинама радила група совјетских физичара, имала је неколико назива: „Цар-бомба“, „Кузкина мајка“, „Производ В“ и „Иван“.

У лето 1961. године поново је подигнута тензија између СССР-а и САД због изградње зида у Берлину и уласка америчких трупа на Кубу. То је подстакло совјетску власт да одобри обнављање тестирања нуклеарног оружја.

Та вест се брзо проширила по целом свету, мада СССР није ни намеравао да сакрије своју намеру. Већ почетком септембра је The New York Times објавио Хрушчовљеву изјаву: „Нека знају они који сањају о новој агресији да имамо бомбу снаге 100 милиона тона ТНТ-а, да смо је већ направили и остаје само да испробамо њен механизам“.

Па ипак, приликом пробе је снага бомбе смањена скоро за 50%, јер је израчунато да би последице њене експлозије биле катастрофалне, а пречник радиоактивног загађења би био сувише велики.

Због тога је на 22. конгресу Комунистичке партије Совјетског Савеза Никита Хрушчов саопштио: „Рекли смо да имамо бомбу снаге 100 милиона тона ТНТ-а и то је тачно. Али нећемо ту бомбу испробати јер ако она експлодира чак и у најзабаченијем подручју, може да поизбија прозоре и у нашој кући“.

Бомба дугачка око 8 метара и широка око 2 метра није могла да стане у авион Ту-95. Због тога су конструктори морали да исеку део трупа стратешког бомбардера и да монтирају специјалне држаче. Али чак и тако је половина „Цар-бомбе“ вирила из авиона.

Ујутру 30. октобра су са ваздухопловне базе у правцу Нове Земље полетела два авиона – Ту-95 и лабораторија Ту-16. Два сата након полетања бомба је избачена са падобраном на висини од око 10.000 метара на подручју нуклеарног полигона Сухој Нос. Падобрански систем је омогућио посади авиона из кога је бомба избачена да се удаљи на релативно безбедно растојање. Ако би бомба имала слободан пад, вероватноћа преживљавања посаде у бомбардеру износила би само 1%.

Бомба је активирана када се помоћу падобранског система спустила на висину од 4.000 метара. Заслепљујући бљесак је трајао око један минут. Стуб нуклеарне печурке је за 40 секунди достигао висину од 30, а затим од 67 километара. „Капа“ печурке је имала пречник од 20 километара. Сеизмички ударни талас је три пута обишао земаљску куглу.

И поред велике облачности светлосни импулс се могао видети на удаљености од преко хиљаду километара. Куће у околним насељима су срушене. Стотинама километара око полигона педесетак минута није било радио-везе због електромагнетног зрачења.

Према коначним проценама стручњака, снага „Цар-бомбе“ је износила око 58 мегатона ТНТ-а, што је око три хиљаде пута јаче од атомске бомбе коју су 1945. године САД бациле на Хирошиму и Нагасаки (13 килотона).

Проба толико моћног оружја шокирала је лидере и јавност свих земаља света. Творцима бомбе и руководству СССР-а било је јасно да бомба неће бити примењена у војне сврхе. Она је искоришћена само са једним циљем – да се постигне нуклеарни паритет са Америком.

После дуготрајних преговора у августу 1963. године у Москви представници САД, СССР-а и Велике Британије потписали су Споразум о забрани тестирања нуклеарног оружја у космосу, под водом и на површини Земље. Од тог тренутка је Совјетски Савез вршио само подземне нуклеарне пробе.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“