Како је за само један дан лаким тенком БТ-7 црвеноармејац Најдин уништио 15 немачких „Панцера“

Пета тенковска дивизија Црвене армије 18. јуна 1941. стигла је у Алитус (Литванија) а након тога одмах добила задатак да се сконцентрише јужно од града издвајајући се командно из састава 3. механизованог корпуса. Намера је била да се дивизија развије на фронту широком 30 км од Друскининкаја до Алитуса дуж обале реке Њемен очекујући немачки напад. Ипак дивизија није успела у потпуности да се развије пре него што је почело немачко наступање. Против концентричних снага немачких 7. и 20. панцер дивизија борили су се само делови 5. тенковске дивизије који су до краја 22. јуна морали да се повуку са свих положаја.

Ноћу између 22. и 23. јуна Немци су бацили падобрански десант од 600 људи у позадину дивизије и заузели аеродром Оран. Десети пук 5. тенковске дивизије брзо је расејао немачки десант и повратио аеродром, али тиме је ослабио основне позиције јер се половина тенкова налазила ван главног немачког продора. Остаци дивизије борили су се у близини Алитуса у тешком положају. У тим борбама дивизија је изгубила око 80 тенкова док су немачки губици били између 10 и 20 тенкова.  

Извештавајући штаб фронта командир одбране 24. јуна говорио је о томе да је 5. тенковска дивизија пружила упоран отпор непријатељу од 2 часа поподне до краја дана. У извештају се међутим није говорило да је тај подвиг постигла посада само једног лаког тенка БТ-7 на челу са командиром Григоријем Николајевичем Најдином.

Григориј Најдин

Википедија

Због тога што су у крупном тенковском боју Немци разбили основне снаге дивизије уз потпуну ваздушну премоћ, даље наступање наставили су у колони ради одржавања темпа кретања, сматрајући да не могу наићи на организовани отпор. То се показало погрешно. У заседи предње крајеве 7. панцер дивизије чекао је тенк БТ-7. На путу у колони појавила се прво непотпуна тенковска чета која се састојала од тенкова Панцер 2 и Панцер 3, а у колони су се такође налазили тегљачи са противтенковским топовима.

БТ-7

Википедија

Када је колона била удаљена на око 400 метара Најдин је командовао напад. Школски је погођен први а затим и задњи тенк чиме се цела колона нашла у блокади. Посада тенка БТ-7 деловала је муњевито. Најдин је био свестан главне мане тенка БТ а то је његов слаб оклоп. Предности тенка су били топ и маневар. Само један погодак у тенк довео би до његовог уништења, због тога је немачка колона морала бити уништена пре него што Немци открију положај руског тенка. За пола сата борбе Најдин и његова посада уништили су 12 немачких тенкова и десет артиљеријских оруђа са камионима. У току борбе Немци до краја нису могли да открију позиције добро маскираног тенка и пуцали су насумице. Ниједна граната није погодила лаки тенк БТ-7. Поред уништене технике, Немци су изгубили око 50 војника и официра. Након заседе Најдин је увидео нову надолазећу колону немачких тенкова, која је кренула другим путем. Међутим, Најдин је знао куда тај пут води, поставио је свој БТ у нову заседу и уништио још три немачка тенка. У току једнодневне борбе у две заседе на лаком тенку Најдин и његова посада уништили су 15 немачких тенкова!

БТ-7

Википедија

С обзиром да је сваки подвиг који изврше совјетски војници морао бити потврђен извештајима и очевицима ствар са доделом медаља и награда није увек ишла лако. Тек 1943. бивши командир 5. дивизије пуковник Фјодоров предложио је Најдина за награду, и тек 3. јуна 1944. године командир тенка је добио зведу хероја СССР, са орденом Лењина.

Ратни пут Најдина није се ту завршио. До краја рата рањаван је два пута, ратовао је у 11. армији Северозападног фронта. Завршио је 1942. Чељабинску тенковску школу, а након рата је остао да служи у армији до 1966. када је пензионисан. Умро је у Бердичеву 1977. године.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!