4 спољнополитичка потеза по којима ће Горбачов остати упамћен (по добру или злу)

AFP
Док већина Руса искрено сумња у Горбачовљеве унутрашње реформе (које су довеле до колапса Совјетског Савеза), неки у свету још увек мисле да му треба захвалити на политици која је окончала (а да ли је окончала?) Хладни рат.

„Прави државник се мора бринути о унутрашњим пословима и располагати средствима постизања циљева“, каже Фјодор Лукјанов, главни уредник часописа „Россия в глобальной политике“, када говори о Михаилу Горбачову. „Али када лидер, макар и популаран  ван своје земље, нема подршку сународника...  па Горбачов је одличан пример да је то веома слаба позиција.“ 

Заиста, држава коју је водио Горбачов и коју је тресла економска криза није била стабилна држава, и упркос свим његовим напорима распала се. А то није никакав комплимент за лидера о чему говори и истраживање јавног мњења: 2016. године 58% испитаника рекло је да је Горбачов одиграо негативну улогу у историји Русије.

Али на међународној политичкој сцени Горбачов је повукао многе кардиналне мирољубиве потезе у време када су Москва и Вашингтон били на граници рата, истовремено рушећи читаву спољну политику СССР и остављајући на милост и немилост своје савезнике. „Распад СССР је највећа геополитичка катастрофа 20. века, а последице по Русију су биле страшне“, гласи чувена изјава актуелног председника Русије Владимира Путина. На годишњици пада Берлинског зида сетимо се највећих потеза Михаила Горбачова у спољној политици.

1. Повукао совјетске трупе из Авганистана

Последња совјетска војна колона напушта Авганистан, 15.02. 1989.

Девет дугих година (од децембра 1979. до фебруара 1989) Совјетски Савез је на плећима носио терет рата у Авганистану. Овај рат који је коштао армију 15.000 живота, постао је „совјетски Вијетнам“, како се једном изразио Збигњев Бжежински, бивши саветник америчког председника Џимија Картера.

И управо је Горбачов ставио тачку на тај рат. У фебруару 1989. совјетке трупе су се повукле из Авганистана. „Завршили смо ово мрачно поглавље“, рекао је Горбачов 30 година касније. Сви [чланови владе] су били истог мишљења: авганистански проблем није могуће решити војним путем.“

Али шта затим?

Власт коју је Совјетски Савез подржавао је зачас пала, али то није био и крај крвопролића. Талибани су преузели иницијативу да би 2001. у земљу упала америчка војска. И након 30 година изласка совјетске војске из Авганистана у тој земљи нема мира.

2. Прихватио „доктрину Френка Синатре“

Чехословачка омладина прославља пад комунистичког режима у земљи, Праг, 11.19.1989.

Представник Министарства спољних послова СССР Генадиј Герасимов је октобра 1989. на шаљив начин објаснио нову политику према државама Источне Европе: „Прихватили смо доктрину Френка Синатре. Он има ону песму My Way. Сада свака држава сама одлучује као ће даље живети, својим путем и на свој начин.“

То је значило да Москва више није била жељна (или није била у стању) да подржава власти у другим комунистичким државама.

А шта је било даље?

До краја 1989. године власти ових источноевропских држава су почеле да падају како домине. Војни блок Варшавски пакт је 1991. званично престао да постоји.

3. Дозволио пад Берлинског зида

Берлински зид

„Мистер Горбачов, срушите овај зид“. Ове је речи 1987. амерички председник Роналд Реган упутио совјетском лидеру, мислећи на зид у Берлину који је делио Источну и Западну Немачку од 1961. године.

И Горбачов је реаговао. Не речима, већ делом. Крајем 1989. заиста није било разлога да овај зид и даље постоји: Мађарска и Аустрија су после доктрине Френка Синатре отвориле границе и свако је из Источне Немачке могао да стигне у Западну преко других држава. 9. новембра 1989. власти ГДР су отвориле границе са Западном Немачком и зид је срушен.

„Совјетске трупе у ГДР-у не само да нису покушале да спрече дешавања, већ су урадиле све да се започети процес одвија у миру“, приметио је Горбачов 2019. „Како смо могли да спречимо спајање Источне и Западне Немачке када су то желели сами људи Источне Немачке?“

А шта затим?

Две Немачке су се ујединиле 1990. Канцелар Ангела Меркел је рекла да је дан када је пао Берлински зид био „тренутак среће“ за све њене сународнике.

4. Смањио нуклеарно наоружање

Џорџ Буш и Михаил Горбачов, Москва 1991.

1987. године амерички председник Роналд Реган и његов совјетски колега Михаил Горбачов су потписали Споразума о нуклеарним снагама малог и средњег домета (од 500 до 5.500 км). Први пут у историји двеју суперсила постигнут је договор о разоружању, договор који је обећавао да ће Европа постати безбедније место за живот.

Али неколико месеци пре самог распада СССР Горбачов је са председником Џорџем Бушом старијим потписао и споразум СТАРТ-1 према којем су државе могле да располажу са највише 6000 бојевих глава и не више од 1600 ракета, што је било највеће разоружање у историји човечанства.

„Таква отвореност међу дојучерашњим противницима у сфери највећих тајни је без преседана“, рекао је Владимир Дворкин, некадашњи Горбачовљев сарадник. „Чак ни блиски савезници као што су САД, Британија и Француска никада ништа слично нису постигли.“

А шта даље?

Сједињене Америчке Државе су 2019. једнострано иступиле из Споразума о нуклеарним снагама малог и средњег домета, а нову верзију СТАРТ-а (потписали су је Дмитриј Медведев и Барак Обама 2010) је на снази до 2021. године.

 

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“