Како је Совјетски Савез гледао на пад Берлинског зида?

Getty Images, Russia Beyond
Совјетски грађани су Источну Немачку доживљавали као потрошачки рај и најбогатију земљу социјалистичког лагера. Муњевити пад Немачке Демократске Републике 1989. године чији је симбол било рушење Берлинског зида нико није очекивао, па ни Михаил Горбачов.

Недељу дана пре тог деветог новембра 1989. године, Михаил Горбачов састао се са новим (уједно и последњим) лидером НДР Егоном Кренцом. У Источној Немачкој је тада врило, народ је захтевао демократизацију и отварање граница са Западном Немачком. Влада НДР чврсто се држала строгог пограничног режима са Западном Немачком, иако су њени грађани већ нагрнули у капиталистички свет, преко Мађарске, која је у августу 1989. године отворила границу са Аустријом. 

Егон Кренц и Михаил Горбачов, 1. новембра, 1989.

Михаил Горбачов, идеолог политике новог мишљења дао је слободу избора земљама социјалистичког блока и није био против демократизације НДР, али није могао ни да претпостави којом брзином ће та земља нестати са географских карата.

„На састанку с Кренцом пошли смо од тога да питање уједињења Немачке 'још увек није актуелно', 'да се не налази се на дневном реду', како је речено”, записао је совјетски лидер у својим сећањима.

Неспоразум

Иван Кузмин, који је 1989. радио у представништву КГБ-а СССР-а у Немачкој Демократској Републици, тврди да чак ни онда када је члан Политбироа НДР, Гинтер Шабовски, објавио слободни улазак у СРН и Западни Берлин, ништа није наговештавало историјске догађаје.

Гинтер Шабовски

Ни у ком случају нисам могао ни да претпоставим да ће та изјава изазвати било какву реакцију, истакао је Кузмин.

Шабовски је требало само да саопшти на конференцији за новинаре да НДР уводи нови, флексибилнији режим уласка у СРН на прелазу државне границе, али је направио две грешке.

1. Помешао је прелаз на државној граници са прелазом у Берлину. Границу између два Берлина нису контролисале источнонемачке власти, већ савезници (СССР, САД, Велика Британија и Француска), који су после Другог светског рата формирали окупационе зоне. Пре него било шта промени у Берлину НДР је морала да о својим намерама обавести СССР, наглашава дипломатa Игор Максимичев.

2. Одговарајући на питање када ће ступити на снагу нова правила преласка границе, Шабовски се збунио и рекао одмах (у ствари требало је да ступе на снагу наредног дана, десетог новембра).

На крају је у Источном Берлину маса света јурнула ка зиду сматрајући да је партија дозволила прелазак границе. Прави хероји у ноћи између деветог и десетог новембра били су граничари НДР, сматра Максименков. Како нису пуцали на народ спасли су бројне животе. Граница унутар Берлина, иако без дозволе партије заиста је отворена и већ тог дана срушени су први делови зида.

Одобравање Москве

Горбачов није имао у плану такав развој догађаја, али га неочекиване вести нису разочарале. Десетог новембра он је послао Егону Кренцу (коме је преостало само да прихвати рушење границе између две Немачке као свршен чин) писмо у коме изражава сагласност са његовим активностима.

Мислим да је Горбачов потајно сањао да се једног јутра пробуди и сазна да је Зид сам од себе нестаосматра бивши прес-секретар генералног секретара Андреј Грачов, имајући у виду да је Горбачов био против поделе Немачке, али да није желео да се у то питање лично уплиће. У суштини, тако је и било.

Сам совјетски политичар у својим сећањима и интервјуима истицао је да није био намеран да спречава слободно изражену вољу немачког народа и прибегава сили совјетског контигента у НДР. Урадили смо све што је било у нашој моћи, како би се процес мирно одвијао, не кршећи виталне интересе наше земље и не подривајући мир у Европи.

Пад Берлинског зида 12. новембра 1989.

Крајем прошлог века свет су потресале промене невероватном брзином. Тако је у октобру 1990. године бивша НДР ушла у састав СРН, а после нешто више од годину дана, тачније у децембру 1991. године престао је да постоји и СССР који се распао на петнаест независних држава.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“