Да ли су немачки саботери потопили најбољи руски брод у Првом светском рату?

Антон Романов
Када џиновски дреднот државе која је у рату изненада буде дигнут у ваздух, искрасавају многа питања.

Другог октобра 1916. становнике Севастопоља пробудила је јака грмљавина на пристаништу. Адмиралски брод руске Црноморске флоте „Императорка Марија“ био је у пламену.  

„Потврђујем да је посада брода учинила све да га спасе“, писао је адмирал Александар Колчак, главни командант руске флоте на Црном мору. Стотине морнара је потрчало да гаси пожар, али помоћи није било. Ватра је дошло до магацина барута, уследиле су 25 експлозије. Од 1220 чланова посаде дреднота погинуло је 320. Оно што је остало од „Императорке Мариј“, лежи на дну мора. 

1916. године Руска империја је ратовала са Турском за Црно море и био је то озбиљан ударац по ратну морнарицу. Зашто је овај брод био тако важан и шта је изазвало експлозију? 

Дреднот - доминантан брод свог времена

„Императорка Марија“

Ратни брод поринут у море 1913. и назван у част мајке Николаја Другог, био је један од најбољих у руској флоти. Дреднот је био најмодернији и најопаснији брод свог времена. Прве овакве бродове направили су Британци, а Руси су почели да их граде после тешког пораза у морским биткама Руско-јапанског рата 1904-1905. Дредноти су били наоружани само тешком артиљеријом. „Императорка Марија“ је имала 12 топова калибра 305 мм и двадесет топова 130 мм. 

Руска морнарица је са дреднотима имала велику предност у Првом светском рату, а у Црном мору поседовала је три оваква брода.  

Истрага 

Александар Колчак, 1916.

Изгубити у својој луци најбољи брод и 320 морнара без иједног испаљеног метка било је болно и понижавајуће. Истрага је имала три хипотезе: 1) барут се спонтано запалио, 2) барут се запалио људском грешком, 3) намерно подметнут пожар.

Истрагу је наравно отежавало то што се брод налазио на дну мора и закључак комисије је био да је немогуће утврдити прави разлог експлозије на броду.

Колчак је касније рапортовао: „Не верујем да је то била саботажа. Током рата овакве несреће су се више пута дешавале и у другим државама: Италији, Немачкој, Енглеској...“

Немачка шпијунска мрежа у Севастопољу?

Ова се верзија о саботажи појавила изненада и скоро 20 година касније, пошто су адмирала Колчака већ стрељали бољшевици, а Стаљин је управљао земљом. 1933. Виктор Верман, Немац пореклом, ухапшен је у украјинском месту Николајев, као шпијун Немачке империје током Првог светског рата, а посебан интерес су за њега представљали војни бродови попут дреднота. Тако је бар писао лист „Независимое военное обозрение“ 1999, позивајући се на архивска документа Федералне службе безбедности РФ.  

„Од 1908. године лично сам учествовао у шпијунским задацима у овим градовима: ...Севастопољ, где је главни за обавештајни рад био инжењер Визер“, сведочио је Верман. „Визер је имао своју мрежу агената у Севастопољу.“

Верман је 1916. био депорован у Немачку и мали су изгледи да је могао да учествује у овој саботажи. Али могао је да тренира и организује друге агенте да подметну пожар на броду. Ипак, чврсти докази за то не постоје.

Многи су покушали да истраже овај случај, али наступила је 1917. година. У хаосу рата и револуције која је уследила, на потонуће „Императорке Марије“ се брзо заборавило. 

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“