Како су се у Другом светском рату показали западни тенкови достављени СССР-у програмом Lend-Lease?

Производња тенкова M4A4 Sherman у фабрици у Детроиту

Производња тенкова M4A4 Sherman у фабрици у Детроиту

Wikimedia Commons/U.S. Army TARDEC photo
Убедљиво највећи део наоружања Црвене армије произведен је у Совјетском Савезу, ипак у току Другог светског рата значајне количине стигле су из Америке, Велике Британије и Канаде по програму Lend-Lease (закон о зајму и најму). Иако су по квалитету ти тенкови били слабији од совјетских и немачких, играли су важну улогу у биткама на Источном фронту, где је количина била важна као квалитет. 17,6% свих тенкова и оклопних возила Црвене армије увезено је по програму Lend-Lease.

Матилда

Један од првих тенкова који је стигао у време сарадње Совјетског Савеза и Велике Британије био је тенк Матилда Mк II. Пре тога кратко је употребљаван у рату у Француској и врло успешно у британском походу против Италијана у операцији „Компас“. Међутим своју најмасовнију примену управо је видео у редовима Црвене Армије. До краја 1941. Стигло је 187 ових тенкова у Совјетски Савез. Први тенкови стигли су преко луке Архангелск у октобру 1941. Укупно Велика Британија је  послала 1084 тенкова овог типа од чега је стигло 918, док су остали завршили на дну мора.

Matilda CS

Тенкови су стизали у центар у Горком где су тестирани и где су обучавали посаду. У борбени строј први тенкови ступили су у новембру 1941. Одмах су се показали бројни проблеми. Били су опремљени летњим гусеницама, тако да су се лоше показали у зимским условима. Систем хлађења често је престајао да ради на великим мразевима. Често су посаде морале да излазе и чисте гусенични део лопатама како би тенк поново могао да крене. Због ових недостатака тенк је почео да се користи готово искључиво у јужним деловима СССР-а где је клима била топлија. По сећању хероја СССР-а Александра Михајловича Овчарова „тенк се превртао на већој косини“, нестабилност је била још једна мана.

Matilda Мк II и црвеноармејци

Ипак Матилда је имала и своје предности, то је пре свега био оклоп на нивоу совјетских тенкова КВ, с тим што је британски оклоп био нешто виших квалитета. При директним погоцима, унутрашњи делови оклопа нису могли да повреде посаду.

Последња верзија овог тенка у Црвеној армији била је Матилда ЦС са топом 76мм. Матилда се показала као добар тенк подршке пешадији. У пролеће 1943. концепт тенка већ је значајно застарео и обустављена је производња, Совјетски Савез такође је отказао поруџбине тих тенкова. Преостали тенкови учествовали су у борбама до краја рата.

Валентин

Овај лаки британски тенк Црвена армија је користила до краја рата. У категорији лаких тенкова био је квалитетнији од већине совјетских тенкова лаког типа. Од свих произведених тенкова (3782), 46% завршило је у Совјетском Савезу. До СССР-а је дошло 3332 док су 450 машина Немци потопили. СССР је добио седам модификација овог тенка. Основном маном овог тенка сматрало се слабо наоружање од 40мм и мане при експлоатацији у екстремним климатским условима. 

Valentine II

Од 1942. порасли су захтеви за овим тенком. Највећи део тенкова Валентин употребљаван је на Кавкаском фронту, што се може објаснити безбеднијом линијом доставе наоружања преко Ирана (железницом). Тенкови су се користили у нападу ешалона иза тежих и средњих тенкова. Омиљени су били у коњичким коруписима у којима су служили заједно са тенком Т-34 до краја рата. Учествовали су у свим већим операцијама, Курској бици, Операцији „Багратион“ на Криму и т. д. Последња операција у којој је учествовао у склопу Црвене армије била је против Јапана у Манџурији.

Черчил

Од тешких савезничких тенкова једино је „Черичил“ испоручен у СССР у више варијанти. Тенк се употребљавао највише на Лењинградском фронту, но његово учешће забележено је и у Стаљинграду, операцији ка Виборгу и Талину. Тенк је имао бројне недостатке за Источни фронт: експлоатација у зимским условима, недовољно моћан топ од 57мм.

Mk.IV (Churchill-crocodile)

Ипак постојала је једна добра страна коју су совјетски тенкисти волели, а то је његов веома моћан оклоп. У току 1942-43 у СССР је достављено 344 тенка од којих је до циља стигло свега 253.

Шерман

Један од најомиљених западних тенкова у Црвеној армији био је Шерман. Сматрало се срећом управљати овим тенком. Шерман је био пре свега удобнији од робусних совјетских тенкова, са добром радио апаратуром. Топ од 75мм био је слабији од совјетских топова на средњим тенковима. Неки су се чак усудили да дају предност Шерману у односу на легендарни Т-34, међутим његова борбена експлоатација на Источном фронту то недозвољава. Шерман је за Источни фронт имао преуске гусенице, због чега је имао проблем са проходношћу, такође његов облик и тежишне тачке нису биле избалансиране што је често доводило до превртања на неравном терену. Неке јединице Црвене армије у потпуности су биле опремљене Шерманима.

M4A2 Sherman ‘510’

Тенкови Шерман обједињавали су се у крупне јединице јер је њихов број био велики. Стварани су читави корпуси наоружани готово искључиво овим типом тенка (1. гардијски механизовани, 8. гардијски тенковски корпус...), читавих 3665 Шераман служило је у Црвеној армији. Учествовали су у готово свим крупним операцијама од Курске битке до Берлина. Последња употреба Шермана била је на Далеком истоку против Јапана. Три совјетска аса на Шерманима су успела да униште преко 40 непријатељских тенкова. Шерман се показао као најбољи западни тенк у служби Црвене Армије.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“