Како су руски морнари у „бици на бајонет“ поразили преко 3.000 потомака јапанских самураја

Херојска епопеја која је настала приликом одбране руске војно-поморске базе која се налазила на тлу Кине, започела је у мају 1904.године. Почетком Руско-Јапанског рата Царска Русија није имала довољно времена да правилно припреми Порт-Артур за упорну одбрану. Ипак, Руси су у својим редовима имали генерал-пуковника Романа Кондратенка специјалисту за дефанзивни рат, који је подразумевао израду великог броја утврђених положаја у веома организованом систему одбране. Он је успео да са војницима гарнизона Порт-Артур изгради изузетно чврсто упориште, које је месецима за овај део фронта везивало јапанског генерала Ногија Мересукеа и његових 200 хиљада војника, преноси интернет портал РГ.

Поред одлично организоване одбране, разлог за овако високу жилавост гарнизона Порт-Артур је било вешто и способно људство које га је чинило (поред добро увежбане пешадије у гарнизону су били и морнари). Такође, руска армија је по први пут применила и бројне новине када је у питању борбена техника и наоружање. Гарнизон је био опремљен мерзерима великог калибра, брзометним хаубицама, митраљезима Максим, преградама од бодљикава жице кроз коју је била пуштена струја и ручним бомбама.

Верује се да је за време борби за Порт-Артур по први пут примењено ново оруђе са убацном путањом, познатије као минобацач. Њега су конструисали поморски официр Власев и капетан Гобјато. Овде је током одбрамбене фазе битке примењена и тактика противелектронске борбе.

Један од кључних аспеката ове битке је масовна појава руских војника који су били опремљени снајперским пушкама. Британски ратни извештач Норигард, који се налазио у редовима јапанске војске је написао „уколико би се они (мисли се на јапанске војнике), само на тренутак деконцентрисали и промолили своје главе изнад ровова, на лицу места би одмах били устрељени. Руси су на овај фронт послали своје најбоље стрелце“.

Тврђава у Порт-Артуру и њени браниоци су са великим успехом сломили три велика јапанска напада. Након што су генералу Ногију упућене додатне снаге, он је крајем новембра отпочео општи напад на целокупну линију фронта. Како пише историчар Антон Кресновски, удар је био фокусиран на два правца, и произвео је сијасет бојева који су вођени невероватним интензитетом на топографском објекту Високаја. Битка је трајала пуних девет дана, у којој су Јапанци упркос невероватном залагању на крају поражени.

Немајући више куд, генерал Ноги се у једном моменту одлучио за ноћни напад. Он је прикупио групу од око три хиљаде добровољаца, потомака чувених јапанских самураја, који су имали задатак да у изненадном нападу бајонетима и катанама коначно разбију жилаву руску одбрану. Пошто се радило о одсудном нападу који је требало да доведе до битке прса у прса, Јапанци су на себе навукли беле чаршаве и остале светлије тканине, да би се разликовали од непријатеља.

Јапански „бели одред“ се под командом генерала Накамуре прикупио у Кумирненском редуту и под окриљем ноћи, без иједног испаљеног метка, савладао артиљеријске позиције Курганојске батерије и упао у позадину Источног фронта. Међутим, по овој групи која је продирала кроз мркли мрак, извршен је силовит противудар од стране руских морнара на челу са поручником Мисниковом.

Према писању британског историчара Норигарда, руски морнари су у овом судару приказали незапамћено јунаштво. „Обе стране су се дивље тукле, посебно Руси, који су током ове борбе демонстрирали беспримерну храброст. Не постоји сила која би могла да задржи њих вратоломан јуриш. Генерал Накамура је тешко рањен, док је на бојном пољу остао да лежи потпуковник Окуба. На хиљаде јапанских војника је избачено из строја“.

Без обзира на хероизам гарнизона Порт-Артур, руски генерали Фок и Стесељ су га 5.јануара 1905.године предали у руке непријатеља. Јапанци су за време опсаде овог гарнизона имали око 100 хиљада погинулих војника и официра. Серија ових битака је посебно негативно деловала на генерала Ногија Мересукеа који је неколико година касније извршио самоубиство. Барон Стесељ је три године касније осуђен на смртну казну због предаје овог гарнизона, приликом чега је расчињен, а одузете су му и све награде и одликовања које је стекао за време активне војне службе. Међутим руски цар Николај II је 1909.године донео акт о помиловању руског генерала.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!