Због чега је вредело живети у СССР-у?

Лев Шћерстењиков/Sputnik
Веровали или не, већина Руса још жали због распада Совјетског Савеза, али не без разлога.

Да ли жалите због распада СССР-а? Две трећине руских грађана (66%) би одговорило потврдно, барем према подацима из децембра 2018. године од Левада-Центра, специјализованог за испитивање јавног мњења. А то је највећи број у постсовјетској историји.

Како бисте боље разумели зашто пропаст совјетске империје готово 30 година касније многи и даље доживљавају као велику несрећу, питали смо људе шта је у СССР-у било најбоље. Ево шта смо сазнали.

Осећали сте се безбедно

Ово је вероватно најпопуларнији одговор, мада из различитих разлога. Совјетски живот је можда био досадан, али људи су знали да су свакоме осигуране основне животне потребе и могућности развоја, што је постигнуто кроз систем социјалне, здравствене заштите, пензије итд. Обично сте имали посао са ког практично нису могли да вас отпусте, плаћене одласке у одмаралишта (једном у неколико година) и слично.

„Ако имате здравствене проблеме, нећете се наћи на улици као болесни просјак, јер ћете бити збринути”, сећа се Олга из Москве која је живела у СССР-у. „То је било веома пријатно осећање. Искусила сам то и било је дивно.”

Борба против социјалног паразитизма

Филмски редитељ Николај Бурљајев каже: „У СССР-у свако је био сигуран да има будућност. Свако. Нисте морали да бринете о стварима као што су: Да ли ћу успети да задржим посао? Да ли ћу задржати стан? или Да ли ћу сутра моћи да прехраним децу? А сада морамо да бринемо о свему томе.”

Лоша страна: Није увек пријатно осећати да вам је читав живот унапред испланиран. У Совјетском Савезу ваше могућности у развоју каријере, ваша слобода и плата били су ограничени. На пример, држава би вам дала аутомобил, па чак и стан, бесплатно, али понекад сте морали годинама да чекате на то. А одступање од добро планираног живота совјетског грађанина наилазило је на строгу осуду. То добро знају они који су били оптужени за социјални паразитизам.

Били сте веома поносни на своју земљу

„Када сам била девојчица и пионирка, било ми је жао других земаља, јер смо били сигурни да ниједна земља није боља од наше”, сећа је Ирина, још једна бивша совјетска грађанка. То није никакво чудо, јер је држава била успешна у промовисању својих идеала међу омладином. А ови идеали нису уопште били лоши: пријатељство међу свим народима, изградња мирног друштва без класних баријера, искорењивање сиромаштва, похлепе и других порока (једном речју: комунизам).

Учесници манифестације на Црвеном Тргу у Москви

„Морални принципи СССР-а били су добри… барем када причамо о ономе што се говорило”, слаже се Олга. „Морали сте да радите за неки виши циљ, а не само за новац.”

Лоша страна: Као тоталитарна земља, СССР је био одличан у постављању идеала, али веома лош у саопштавању истине својим грађанима. „Побуна било које врсте је кажњавана. Свако ко би се усудио да износи неко друго мишљење од онога што је тврдила комунистичка партија био је осуђен на изопштавање из друштва”, присећа се геолог Јуриј Кечеџијан. Крајем совјетске ере (касних 80-их) само још деца су могла да поверују да је СССР, са пропалом економијом и сталним редовима пред продавницама, најбоља земља на свету.

Сви су били (мање-више) једнаки

Совјетски Савез је био земља скромности. Са презиром се гледало на оне који сувише теже за новцем и богатством (осим тога, већина становника, осим партијских руководилаца, није ни имала никаква богатства). Сматрало се да су друге ствари важније од тога: на пример, професионализам. „Нисмо се, на пример, односили према наставницима као према лузерима [као што данас често бива]”, пише Наталија Смирнова на руској платформи TheQuestion. „Професори су за нас били аристократија.”

Једнакост је била главна ствар у СССР-у: скоро нико није имао превише, али скоро свако је имао нешто. „Наравно, постојала је нека врста елите у СССР-у: високи званичници, угледни научници, уметници и тако даље, који су уживали неке привилегије, као што је коришћење државне викендице у природи или дефицитарне намирнице у изобиљу”, написала је Олга Ковалевска за Express Gazeta. „Али разлике у примањима између директора и обичног радника нису биле велике као данас.”

Аутомобил

Лоша страна: Ако погледамо реалистичније тврдњу о једнакости, сложићемо се са оним што је написао један од корисника платформе TheQuestion Данил Прохоров: „Сви су себи могли да приуште лошу храну и лошу одећу.” Материјално богатство готово да није постојало у СССР-у, барем не за већину грађана. И мада су основне ствари биле загарантоване, чак и они који су напорно радили тешко су могли да се уздигну изнад просечног нивоа потрошње. Зашто би онда уопште људи напорно радили? То је, између осталог, био један од многих разлога што је совјетски социјализам  на крају пропао.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“