Санкт Петербург на фотографијама с краја XIX – почетка XX века

Берза. 1900-те

Берза. 1900-те

Издање Б. Аванца
Како су изгледале улице и канали руске престонице за време последњих Романових.

1. Невски проспект. 1900-те

Данас је главна улица некадашње руске престонице покривена асфалтом, трамваја у њој нема (само тролејбуси), али гужве су и даље свакодневна појава. Додуше, то више нису колоне кочија, већ аутомобила.  

2. Невски проспект. 1880–90-те

Главна градска артерија овде се види из другог угла. Препознајете ли чувену „конку” илити „коњски трамвај”? Био је то један од првих облика јавног градског превоза у Петербургу, а појавио се 1863. године. Трамваји на коњску вучу саобраћали су од Трга востанија Невским проспектом и до Стрелке (архитектонског комплекса на источној обали Васиљевског острва).  

3. Споменик Николају I. 1880–90-те

Статуа императора у свечаној униформи на коњу појавила се у Петербургу 1859. године и до данас се налази на тргу испред Исакијевске цркве.

4. Берза. 1900-те

У центру архитектонског ансамбла на источној обали Васиљевског острва (Стрелка) налази се здање Берзе, које је пројектовао француски архитекта Жан-Франсоа Тома-де-Томон. У даљини се види један од познатих Ростраљних стубова, који су у 19. веку имали сасвим практичну намену: служили су као светиљке у луци.

5. Тројицки мост. 1900-те

Данас је Тројицки мост једна од најпопуларнијих знаменитости града. Стотине туриста долази да гледа његово ноћно подизање. Зато је тешко замислити да мост на овој фотографији тек што је отворен.

6. Тројице-Измајловска црква. 1880–90-те

Првобитно се на овом месту налазио храм телесне гарде Измајловског пука, али он је у поплави 1824. године тешко оштећен. Тада је од личних средстава Николаја I подигнут нови камени храм. Он је отворен 1835. године, а затворен 1938. године од стране совјетских власти. У њему се богослужења поново одржавају од 1990. године. Узгред, то је храм у којем су се венчали Достојевски и Ана Сниткина.

7. Кеј реке Фонтанке. 1880–90-тe

Недалеко од цркве протиче река Фонтанка. Њен ток данас опасује великолепне грађевине Петербурга, а некада се ту налазила јужна граница града. Речица препуна муља и блата прочишћена је у 18. веку, а њене обале су покривене гранитом како би се водом снабдевале фонтане у Летњој градској башти. Отуда и потиче назив реке.

Данас по Фонтанки плове туристички бродови и излазе у широку Неву.

8. Дворски трг. 1880–90-те

Трг испред Зимског дворца, као што можете видети, до данас се мало променио. Већ скоро два века ту се уздиже Александровски стуб и одржавају параде. 

9. Исакијевска црква. 1880–90-те

Изградња једне од главних цркава Петербурга трајала је око 40 година. Храм је отворен 1858. године. Данас свуд око цркве врви од аутомобила, а некада се ту налазила оваква раскошна пешачка зона.

10. Трем Новог Ермитажа. 1880–90-те

Један од симбола Ермитажа су ови чувени атланти. Постављени су 1851. године. Тада је дозидана зграда Новог Ермитажа како би се у њу сместиле драгоцености које нису могле да стану у стари дворац. Осим тога, 20-их година 20. века ту је био и главни улаз.

11. Скулптурна група „Кроћење коња” на Аничковом мосту. 1880–90-те

Једно од најлепших места на Невском проспекту је камени мост са чувеним скулптурама коња  Петера Клота. Откривен је 1842. године на месту старог камено-дрвеног моста и до данас је сачуван у изворном стању.

12. Казањска црква. 1880-90-те

Црква је освештана 1811. године, а касније је постала главна ризница трофеја из рата против Наполеона. Са црквом су повезане најмање две велике трагедије. 1905. године на тргу пред црквом догодила се Крвава недеља, када су власти отвориле ватру на радничке демонстрације, а 1913. године на литургији поводом обележавања 300-годишњице Романових у цркви је била таква гужва да су страдале 34 особе.

Ове и друге фотографије Санкт Петербурга биће до 26. јануара 2020. године изложене у Музејско-изложбеном центру РОСФОТО у Петербургу.

Прочитајте такође! Шест начина да Санкт Петербург упознате са воде

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“