Преминуо легандарни мајор Вихор, обавештајац који је спасавао читаве градовe од уништења

Sputnik; Александра Краснова/ТАСС
Херој Русије Алексеј Ботјан, човек који је предводио операцију ослобађања Кракова у јануару 1945. године, преминуо је у 104. години живота. Слава му!

„Спасење Кракова је најважније што сам постигао у животу“, говорио је совјетски обавештајац Алексеј Ботјан. И заиста, управо захваљујући његовом подвигу древна пољска престоница је до данас сачувала своју старинску лепоту (а не реконструисану, као у случају Варшаве).

Из пољске армије у совјетску обавештајну службу

Совјетски митраљесци у борби за ослобођење града. Краков, Пољска.

Бушући обавештајац је дочекао Други светски рат као командир посаде противваздухопловног оруђа у Првој пољској армији код Вилњуса, а затим код Варшаве, где је оборио три бомбардера Ju-87 док су пикирали према циљу. „Ратовао сам као војник“, сећао се Алексеј Николајевич. „Нисам ни размишљао о томе да сам ја Белорус, а борбе се воде за Пољску. То је била моја земља, моја отаџбина!“

Западна Белорусија, Ботјанов завичај, после пораза Пољске постаје део СССР-а. Алексеј Николајевич краће време ради као учитељ у школи, а затим добија позив да ступи у школу за обавештајце. Белорус по националности који одлично говори пољски и има ратно искуство био је драгоцени кадар.

У годинама Великог отаџбинског рата Алексеј Ботјан је практично све време провео у непријатељској позадини, на подручјима западне Белорусије и Украјине која је добро познавао. Дејствовао је и самостално, и као предводник диверзантско-обавештајног одреда.

Ботјанов одред је одважно и ефикасно извео диверзантку операцију у којој је 9. септембра 1943. године дигнута у ваздух зграда обласног комесаријата у граду Овручу у Украјини. У њој је изгинуло 80 немачких стручњака за борбу против партизана.

Поново у Пољској

Операција Висла-Одра, 12. јануар – 3. фебруар 1945. Совјетски војници у бици за Краков.

Када је Црвена армија дошла до граница Совјетског Савеза Ботјан се вратио у Пољску. Задатак му је био да помогне совјетским трупама у напредовању. У то време је пољска илегала била врло разнородна. Било је ту много различитих струја које нису много веровале једне другима – Армија Крајова, која се потчињавала пољској влади у Лондону, пољски комунисти Армије Лудове и наоружани припадници Сељачких батаљона.

Алексеј Николајевич је умео да нађе заједнички језик са свима. „Пољаци су доживљавали Ботјана као свог човека и то је био један од фактора његовог опстанка, спасења и успеха. Он се одлично камуфлирао. Он је био глумац, изванредан глумац! Верујте, ако је човек агент обавештајне службе на терену, а није глумац, онда од тога нема ништа“, говорио је ветеран Спољне обавештајне службе Георгиј Сањиков.

Спасавање Кракова

Ботјан је био добар дипломата, тако да је успоставио пријатељске односе са командирима Сељачких батаљона Владиславом Сокулским и Мечиславом Хољевом. Од њих је сазнао да су Немци у старинском Јагелонском замку у граду Нови Сонч близу Кракова сместили велико складиште муниције и експлозива.

Остаци Јагелонског замка на реци Дунајец код града Нови Сонч.

Од инжењера и картографа Зигмунда Огарека, кога су заробили партизани, сазнало се да ће експлозив бити искоришћен за дизање у ваздух мостова преко реке Дунајец у старом делу Кракова и на Рожновској брани. Планирано је да се брана дигне у ваздух уколико Црвена армија продре у град, што би довело до делимичног потапања старе пољске престонице и изазвало пометњу у совјетским трупама које уђу у град.

Информација је потврђена 10. јануара 1945. године када су партизани дигли у ваздух возило немачког штаба. У торби једног убијеног Немца пронађен је детаљан план минирања које је помињао Огарек.

Није се смело одуговлачити. Ботјан је осмислио операцију уништења замка заједно са складиштем муниције. Уз велики ризик је успоставио директан контакт са једним официром из замка. Био је то немачки капетан, пореклом Пољак, кога је Вермахт мобилисао још 1939. године. Он је био спреман да пребегне у партизане, а после дужег разговора са совјетским обавештајцем пристао је да учествује у акцији.

„Дао сам му енглеску мину са упаљачем да је однесе у салу где је било много експлозива. Овај је издао наређење свом војнику да однесе мину у салу... Тај војник вероватно није ни знао шта носи. Речено му је ’однеси ово ту и ту’, и ништа више", сећао се Алексеј Николајевич.

18. јануара 1945. године, у 5:20 камене зидине старог замка разнела је моћна експлозија у којој је побијено неколико стотина немачких војника и уједно је покопан план уништења града. Већ тада су се за јуриш на Краков припремале трупе 59. и 60. армије Првог украјинског фронта које су наредног дана ослободиле град.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“