У руској престоници има мали број места која су толико симболична, величанствена и дубоко повезана са историјом и духом Москве као што је Бољшој театар. Редослед је следећи: Кремљ, Црвени трг, па Бољшој. Ништа друго им не прилази близу.
Бољшој театар са својом светски познатом опером и балетом је руска Скала, Ковент Гарден и Опера Гарније, па је логично да носи име Велики. Али, постоје неке историјске занимљивости око овог имена.
Кад погледате импресивно здање Бољшог театра са његовим стубовима и кочијом на крову, лако је претпоставити да све то потиче из давнина, али заправо иза овог раскошног изгледа је историја вишекратних разарања и обнављања. Позориште је горело четири пута!
Први пожар догодио се и пре него што је позориште отворено, само неколико месеци након што је царица Катарина Велика поверила кнезу Петру Урсову 1776. године задатак да оснује позориште. Касније је Урсов банкротирао и морао позориште да препусти свом партнеру енглеском инжењеру Мајклу Медоксу, који га је касније предао држави.
У то доба позориште је носило назив Петровски театар и све до 1824. године било је део Московских царских позоришта заједно са позориштем које ће касније добити име Мали театар.
Бољшој је горео сваких неколико деценија после првог инцидента: 1805, 1812 (заједно са читавом Москвом) и 1856. Након тога зграда је добила данашњи изглед и пожари су престали.
Што се назива тиче, позориште је званично добило име Бољшој после отварања 1825. године како би се доживљавао у пару са Малим театром у непосредној близини (Мали театар је био мањих димензија и у њему су се приказивали драмски комади, док се Бољшој посветио опери и балету). Од 1919. године бољшевици су му променили име у Државни академски Бољшој театар. Владимир Лењин је размишљао о томе да га затвори као центар уметности старог режима, али је, на срећу, одустао од тога.
Бошљој је заправо много већи него што изгледа на први поглед. Дејвид Ли, оперски певач који је неколико пута наступао у њему, објашњава: „Како бисте то стварно разумели, морали бисте да завирите иза сцене. Позориште има две сале, три ресторана, унутрашње двориште са фонтаном, неколико стотина соба за вежбање, четири просторије за костиме, на десетине огромних сала за пробе, подземну концертну салу и читаву болницу за плесаче и музичаре.”
Мада је Ли наступао и у Метрополитену, Линколн центру и другим великим оперским кућама, признаје: „Ниједна оперска кућа на свету није ме тако засенила као Бољшој театар.”
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
