Које руске принцезе су владале Европом

Увек се сматрало да је склапање бракова између принчева и принцеза различитих земаља било моћан инструмент за избегавање међусобних ратова и очување мира, а такође за јачање краљевине, односно царевине, тако да су интернационални бракови били честа појава у моћним династијама. Први руски кнез који је то схватио био је Јарослав Мудри (978-1054), Велики кнез Новгородски и Кијевски, син Владимира Великог (кнеза који је крстио руске земље). Жена Јарослава Мудрог је била Ингегерд Олофсдотер из Шведске, ћерка Олофа Скотконунга, првог шведског хришћанског краља. Он је имао три ћерке и све три су биле удате за стране принчеве и краљеве.

1. Анастасија Јарославна (?), краљица Мађарске

Ћерке Јарослава Мудрог на фресци храма Свете Софије у Кијеву. Анастасија је приказана као дете, друга са леве стране.

Public domain

Није нам познато право име најстарије ћерке Јарослава Мудрог (1023-1074/1094). Она се 1038. удала за мађарског принца Андраша који је 1046. постао краљ Мађарске.

Мајка проклиње мађарског краља Шоломона, уметник Сома Орлај Петрић.

Музеј Дери

Била је са њим док је водио династички рат против своје браће, па је чак и доста дуго управљала земљом док је Андраш у болести био прикован за постељу. Завршила је живот негде на германској територији, где је отишла за својим прогнаним сином. У пољском летопису из 15. века помиње се као Анастасија, тако да се то име и данас најчешће користи.

2. Јелизавета Јарославна, краљица Норвешке

У историјским изворима је сачувано много више података о Јелизавети (1025-1067?), другој ћерки Великог кнеза Јарослава. Рођена је и одрасла на кијевском двору где је стекла добро образовање. Њен будући муж, норвешки принц Харалд (1015-1066) је од младости покушавао да се ожени њоме, али је Јарослав Мудри у почетку сматрао да то није довољно добра прилика за његову ћерку.

Харалд Хардрад. Фрагмент витража у храму Светог Магнуса (Кирквол).

Colin Smith (CC BY-SA)

Харалд је жело да докаже да је достојан њене руке па је отишао код Јарослава да служи као ратник и војсковођа. После тога је ратовао за византијског цара и стекао богат плен који је послао Јарославу. Поред осталог, Харалд је слао својој вољеној стихове у којима је описивао своје ратне подвиге, али није сматрао да су они од велике користи јер Јелизавета „није хтела да га прихвати“. Тек 1043/1044. после успешне војне кампање која се завршила мировним споразумом између Јарослава и византијског цара Константина IX, Харалд је коначно добио пристанак Јарослава Мудрог на брак са Јелизаветом. Затим су они отишли у Норвешку где је Харалд 1046. постао краљ.

Харалд је владао чврстом руком и добио надимак Хардрад, што у слободном преводу значи „сурови владар“. Јелизавета му је родила две ћерке, Марију и Ингигерд, али ју је Харалд након две године оставио и узео за жену Тору Торбергсдатер, која му је родила два сина – Магнуса и Олафа, будуће норвешке краљеве.

Не зна се како је завршила Јелизавета. Њена ћерка Ингигерд постала је временом веома моћна. Удала се за Олафа I Данског, а после његове смрти 1095 се удала за Филипа, који је владао Шведском до 1118. године. Не зна се тачно када је Ингигерд умрла.

3. Ана Јарославна, краљица Француске

Ана, краљица Француске.

Public domain

Најмлађа Јарослављева ћерка Ана (1032-1089) удала се 1051. године за француског краља Анрија I (1008-1060). Француски владар тим браком није добио нове територије али је добио веома богат мираз. И што је још важније, Ана му је родила Филипа I (1052-1108) следећег краља Француске, а уз њега још троје деце.

Ана Јарославна одлази у Француску да се венча са краљем Анријем I.

Public domain

После Анријеве смрти Ана је оставила своју децу и удала се за Раула IV Валоа, што је много наљутило католичку цркву. Па ипак, била је поштована као краљева мајка све до своје смрти око 1089. године.

4. Јелена Ивановна, Велика кнегиња литванска (некрунисана)

Велики кнез литвански Александар дочекује своју невесту Јелену, ћерку Ивана III у Вилњусу 1495. Цртреж Николаја Дмитријева-Оренбуршког.

Public domain

После устоличења Јарослава Мудрог руске принцезе дуго нису удаване за стране принчеве и краљеве јер је православље све више јачало у Русији и православним принцезама није било дозвољено да се удају за католика. Па ипак, једна руска принцеза која се узала за странца такође је рођена у интернационалном браку. Иван Велики, велики кнез московски (1440-1505), који је историјски гледано најдуже владао руским земљама, био је ожењен византијском принцезом Зојом Палеолог (у Русији се она звала Софија).

Њихова ћерка Јелена Ивановна (1476-1513) удала се за Александра Јагелона (Александра I Пољског) (1461-1506), великог кнеза литванског, а касније и пољског краља. Иван Велики се оштро противио Јеленином преласку у мужевљеву католичку веру, али је великом кнезу московском тај брак био потребан ради одржавања мира са Литванијом. Јелена је задржала своју веру и постала покровитељица православних хришћана у Литванији, али због тога није крунисана на одговарајући начин као католичка краљица.

Јелена Ивановна са мужем Александром, 1519.

Public domain

Нажалост, она и Александар Литвански нису имали деце (Јелена је имала два побачаја). Александар је умро 1506. године затраживши у завештању да монархија заштити његову удовицу. Јелена је живела у Литванији, а 1511. је пожелела да се врати у Русији где је владао њен брат Василиј III Иванович (1479-1533). Међутим, Жигмунд I Стари, следећи владар Литваније и Пољске, није јој дозволио да напусти Литванију. Напротив, ухапсио је Јелену када је она покушала да побегне и није се обазирао на протесте њеног брата. Умрла је у Литванији (још увек покушавајући да побегне) када је имала око 36 година. Сахрањена је у Вилњусу. Њена смрт је проузроковала рат између Русије и Литваније, која је отела Москви много земље око Смоленска. На крају се Василиј осветио за трагичну сестрину смрт.

5. Александра Павловна, угарска палатина

Руски цар Павле I (1754-1801) није имао руске крви. Његови родитељи Петар III и Катарина Велика су били пореклом Немци. И његова старија ћерка Александра (1783-1801) такође је била Немица јер је Павлова жена, Марија Фјодоровна, припадала роду династије Виртемберг.

Александра Павловна. Руска велика кнегиња Александра Павловна (1783-1801), угарска палатина, ћерка руског цара Павла I, жена аустријског надвојводе Јозефа Антона Јохана, палатина Угарске.

Завичајни музеј у Гатчини

Њена баба, Катарина Велика, полагала је велике наде у Александру, сјајно образовану и васпитану на царском двору. Требало је да Александра постане важна фигура у игри европских престола коју је водила Катарина. Када је девојчица 1792. године имала само девет година план је био да постане шведска краљица тако што ће се удати за шведског принца Густава IV Адолфа. О томе се преговарало годинама. Швеђани су инсистирали да Александра пређе у католичанство и нису пристали на било какав компромис, тако да се од брака одустало.

Неколико година касније, 1798, Павле је као император правио планове о склапању војног савеза са Аустријом против Наполеона. Ради јачања тог савеза требало је да се Александра Павловна уда за надвојводу Јозефа, палатина Мађарске (1776-1847), брата Франца II (1768-1835) последњег императора Светог римског царства. Овога пута је принцези било дозвољено да задржи православну веру али у браку она није била срећна. Дворска дама, грофица Варвара Головина, је рекла како је Александра пре одласка била тужна, а тужан је био и њен отац који је све време говорио да је види последњи пут.

Надвојвода хабзбуршко-лотариншки Јозеф Антал Јанош (1776-1847), уметник Миклош Барабаш.

Public domain

Тако је и било. Александра је у Бечу дочекана прилично хладно. Поново је покренута расправа о промени њене вере. Аустријски двор је отворено презирао руску принцезу. Њен муж је био немоћан јер није имао право гласа у присуству старијег брата. Када је остала у другом стању Александра се није осећала добро. И порођај је био тежак: ћерка јој је умрла убрзо после рођења. Александра се упокојила 4. марта 1801. године, три дана након што је њен отац убијен у Русији.

6. Ана Павловна, краљица Холандије

Ана Павловна, краљица Холандије (1795-1865), Јан Баптист ван дер Хулст (1790-1862).

Public domain

Ана (1795-1865), шеста ћерка Павла и Марије, васпитавана је у породици свога старијег брата, руског императора Александра. Када је напунила 15 година Наполеон Бонапарта ју је запросио, али је Александар одбио, што је наљутило француског владара. Пруски краљ Фридрих Вилхелм III и Шарл Фердинанд, војвода од Берија, такође су били заинтересовани за брак са Аном али су и они одбијени.

Тек је принц Вилијам Орански (1792-1849) удостојен те части. Ана се удала за њега у Санкт Петербургу 1816. године. Донела му је огроман мираз, можда најбогатији у Европи. Списак свега што је било у миразу стао је на 46 страница.

Портрет Ане Павловне, Франсоа Кинсон, 1824.

Краљевска колекција Холандије.

Ана и Вилијам су се по свему судећи заиста волели, што је био редак случај у таквим браковима. Имали су четири сина и ћерку. Обоје су 1824. и 1833. посетили Анину фамилију у Русији, а Вилијам је 1840. постао Вилијам II, краљ Холандије. Умро је 1849. године. Ана је 1853. поново посетила Русију. Умрла је 1865. као последње преживело дете Павла I.

7. Олга Николајевна, супруга краља Виртембершког

Принцеза Олга Виртембершка, Франц Ксавер Винтерхалтер (1805-1873).

Државни музеј Виртемберга

Олга Николајевна (1822-1892) била је треће дете руског цара Николаја I (1796-1855) и његове жене Александре Фјодоровне. Рођена је и васпитана у сложној и брижној породици, а васпитавале су је чувене личности, између осталих руски песник Василиј Жуковски који је превео Хомерову „Одисеју“ и познати вајар Иван Витали.

Као и већина јунакиња овог чланка, Олга је била врло добра прилика за брак, каква се само пожелети може. Њена породица је одбила многе просце. И поред тога, отац јој је дозволио да бира кога она хоће, али је Олга говорила да не жури са удајом. Причало се да је имала интимне везе чак и са члановима европских краљевских породица, али ниједна од њих није крунисана браком.

Када је имала 24 године (у оно доба су то биле већ поодмакле године за удају), Олга се 1846. упознала са Карлом I од Виртемберга (1823-1891). Они су били брат и сестра из трећег колена, али им то није сметало да се заљубе једно у друго и исте године ступе у брак. Руско друштво није било одушевљено тим браком јер је Карл I имао врло лошу репутацију. Често се за њих говорило да су „лепотица и звер“.

Принцеза Витермбершка Олга (1822-1892), Никез Кејзер.

Public domain

Живели су у Штутгарту, престоници Виртемберга. Нису имали деце, можда због тога што је Карл био хомосексуалац, што он чак није ни скривао. Причало се, међутим, да је њихов породични живот био миран и забаван. Карлов отац је умро 1864. и тада је он постао Карл I, краљ од Виртемберга.

Олга и Карл су 1870. усвојили Олгину братаницу Веру Константиновну, ћерку њеног брата, великог кнеза Константина. Олга је као краљева супруга много времена посветила добротворним акцијама. Житељи Штутгарта су је поштовали због тога. Умрла је 1892, годину дана након мужевљеве смрти.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!