Првобитно је Тверска улица била сувише уска и кривудава, па је совјетска власт предузела мере да је прошири. Одлучено је да се део историјских грађевина не руши, већ да се оне пренесу. Зграде су подизане на дизалице и померане помоћу шина.
Зграда Московске градске управе, на пример, померена је за само 40 минута. На исти начин у Тверској је померено 26 објеката. Притом људе понекад чак нису ни упозоравали унапред, већ су се они наредног јутра само будили на другом месту.
За време Другог светског рата над градом су лебдели заштитни дирижабли. На њима су висиле бројне сајле за прикаченим експлозивом. Када би авион налетео на дирижабл или сајлу, активирао би експлозив. Осим тога, непријатељски авиони су због дирижабла морали да лете на великој висини, што им је отежавало бацање бомби.
Једном су Немци марширали кроз Москву, али не онако како су планирали. 14. јула заробљени немачки војници су тајно пребачени у престоницу, тако да чак ни многи партијски и војни функционери ништа о томе нису знали. 17. јула рано ујутро на радију је најављен марш и скоро 60 000 ратних заробљеника Вермахта прошло је главним московским улицама. Иза њих су ишла возила за прање улица која су симболично „чистила” град од „ђубрета”.
Око два милиона људи се окупило да ода последњу почаст умрлом Јосифу Стаљину. На дан сахране, 9. марта, централне улице Москве физички нису могле да приме толики број људи, а власти су затвориле бочне улице. Зато је дошло до претеране гужве, у којој су многи изгубили живот тако што су прегажени или пригњечени. Мртвачнице и матичне службе су добиле налог да издају смртовнице са лажним узроком смрти.
70-их година један од симбола Тверске улице били су редови. У редовима се чекало за све: за крофне, чизме, књиге...
90-их година Тверску улицу је, као и читав град, захватила полуилегална трговина. Тезге од картонских кутија и киосци запосели су тротоаре. Тверску је преплавило смеће.
На дан отварања, 31. јануара, ресторан је посетило око 30 000 гостију. А у то доба Мекдоналдс није био нимало јефтин. Један бигмек коштао је као месечна карта за метро или аутобус.
У августу 1991. године Москва и Лењинград (Санкт Петербург) доживели су државни преврат. Зграда Централног телеграфа у Тверској улици је евакуисана и ту су смештене војне јединице, на Мањежном тргу одржавале су се демонстрације, а у Тверској су били тенкови и барикаде.
После распада СССР-а земљу је преплавила проституција, укључујући дечју и мушку. Тверска улица је ноћу била „главни излог” за сексуалне услуге. Како би проститутке макар протерала из центра града, милиција је редовно организовала рације.
Терористички напад на станици метроа „Пушкинска” у Тверској улици догодио се 8. августа. Погинуло је 13 особа, а 118 је повређено. Истрага је открила круг осумњичених, сви су били становници Чеченије. Међутим, 2006. године случај је затворен због вероватне погибије извршилаца.
Када је руска репрезентација изгубила утакмицу од Јапана на Светском првенству у фудбалу (а то није била ни осмина финала), навијачи су били толико бесни да су почели да пале аутомобиле, разбијају излоге и преврћу аутобусе у центру Москве. Део хулигана скривао се у згради Државне думе. Милиција је била сувише малобројна да би могла да контролише ситуацију. Две особе су погинуле, а 79 је повређено.
На Дан заљубљених Тверска улица се љубила. Одржано је такмичење у најдужем пољупцу. Победнички пар се љубио чак 46 сати.
Акција је у престоницу стигла из унутрашњости Русије и први пут је одржана у Тверској улици 9. маја 2015. године. Људи су у рукама носили портрете својих рођака који су учествовали у рату. У шетњи је учествовао и председник Владимир Путин. Он је носио портрет свог оца.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
