За шта се све губило звање Хероја у Совјетском Савезу

Убица

Петар Кузњецов

Архивска фотографија

Старешина Петар Кузњецов добио је звање Хероја Совјетског Савеза 10. јануара 1944. године за узорно испуњене борбене задатке командовања и испољено јунаштво и храброст. Читав борбени пут Кузњецова био је покривен служењем у извиђачком воду,а то значи бројне упаде у непријатељској немачкој позадини, уништавање бункера и противнчичке живе силе, као и заробљавање „живих језика“.    

После рата Петар Кузњецов радио је као шеф обезбеђења фабрике шећера у Сумској области у совјетској Украјини. Са директором фабрике сукобио се 1947. године. Он је омаловажавао ратне ветеране, рекавши да су „на груди искачили гвожђурију” због чега је Кузњецов узео оружје, испалио три хица и убио га. Осуђен је на десет година затвора, а сва признања била су му одузета.

Издајник

Семјон Бичков

Архивска фотографија

У јесен 1943. године пилот капетан Семјон Бичков у своју ратну биографију већ је био уписао 60 борби у ваздуху, укључујући Стаљинград и Курску дугу, 15 лично оборених противничких авиона и један групно. Звањем Хероја Совјетског Савеза био је одликован за храброст и јунаштво.

Авион Семјона Бичкова оборен је ватром противавионске артиљерије 10. децембра 1943. године. Заробљени пилот пристао је на сарадњу са нацистима. Бичков је немачке авионе пребацивао из фабрика на аеродроме Источног фронта, учествовао у ваздушним операцијама против гериле, држао пропагандне говоре у логорима за заробљенике, активно доприносио стварању ратног ваздухопловства колаборационистичке Руске ослободилачке армије.

Догуравши код Немаца до мајора, награђен њиховим одликовањем „За заслуге” треће класе, Семјон Бичков предао се 1945. године Американцима који су га изручили совјетским властима.  Звање Хероја му је одузето, стрељан је као издајник отаџбине.

Шпијун

Алексеј Кулак

Архивска фотографија

У току Офанзиве на Берлин 20 и 21. априла 1945. године, старији лајтнант Алексеј Кулак који је командовао артиљеријским дивизионом покривао је ватром прелазак стрељачких јединица преко реке у Миленфлису, а положај није напустио ни када је био рањен. 

Алексеј Кулак умро је 1984. године као одликован за овај подвиг Херој СССР-а. Годину дана касније испоставило се да је он као сарадник њујоршке агентуре КГБ-а, још 1962. године своје услуге понудио америчком Федералном истражном бироу са којим је сарађивао наредних осам година. Кулаку је 1990. године постхумно одузето звање Хероја. 

Преварант

Валентин Пургин

Архивска фотографија

За разлику од већине совјетских хероја, којима су признања одузета због чињења после награђивања, Валентин Пургин, чије је право име било Владимир Голубенко, није се истакао никаквим подвигом, нити је икада био на фронту.

Злочинац и преварант, био је мајстор у фалсификовању пасоша, сертификата и чак ордења и медаља. Годинама је варао редакцију једног од водећих гласила, дневних новина Комсомољска правда, где се запослио на основу лажних докумената. После измишљених доказа о одласку на фронт у Совјетско-финском рату (који заправо није ни видео) упутио је захтев за додељивање звања Хероја СССР-а, „поткрепивши“ га фалсификованим документима и наградама, као и хвалоспевима својих подвига.

Због немарног односа надлежне администрације Валентину Пургину додељено је звање Хероја Совјетског Савеза. Варалица је откривен захваљујући хвалоспевном тексту у новинама уз који је објављена његова фотографија. Препознале су га жртве његових злочина и припадници полиције. „Херој“ је 1940. године стрељан.

Лопов и хулиган

Василиј Григин

Архивска фотографија

Наредник Василиј Григин који је изгубио око и више пута рањаван истакао се показаном храброшћу и јунаштвом у борбама приликом преласка Дунава. Међутим, послератни живот Хероја суновратио се захваљујући самом Григину. 

Шест пута је судски одговорао за злонамерно хулиганство, крађу и наношење тешких телесних повреда, док 1964. године није коначно лишен звања Хероја. То, међутим, уопште није опаметило повратника који је још четири пута осуђиван на затворске казне за криминалне радње које је чинио.

Пљачкаш

Василиј Вањин

Архивска фотографија

Наредник Василиј Вањин у време битке за Дњепар 26. септембра 1943. године под јаком артиљеријском ватром учествовао је у склапању тридесет тона тешког понтонског прелаза  носећи плоче тешке 75 килограма. Када је понтонски мост изненада оштећен у експлозији затворио је преко тридесет рупа и тако омогућио прелазак технике на другу страну обале.

У цивилном животу награђени јунак се није снашао. Већ од децембра 1945. године кривично је одговарао за крађу оружја од милиционера, бројне отимачине и силовања. Осуђен је на десет година затвора, а звање Хероја СССР-а му је одузето.

Силоватељ

Николај Воробјов

Архивска фотографија

Николај Воробјов у одбрани Севастопоља командовао је 365-ом зенитном батеријом, у немачкој документацији окарактерисаној као „тврђава Стаљин“. Трпећи огромне губитке, батерија Воробјева одбила је 15 непријатељских напада, оборивши пет авиона и уништивши шест немачких тенкова. Тешко рањени командант евакуисан је са Крима 7. јуна 1942. године, а недељу дана касније предложен за високо одликовање.  

Воробјев је 1952. године напио и силовао малолетну девојчицу. Осуђен је на логор и остао без звања Хероја. „Починио сам одвратан злочин. То је нешто најсрамније што сам под утицајем пијанства у животу урадио. У потпуности сам свестан своје кривице и уложићу све могуће напоре како бих се искупио“, рекао је починилац.

Покушаји Николаја Воробјова непосредно после ослобађања да скине љагу са свог имена и врати звање нису уродили плодом. Умро је 1956-е са 39 година.

Заробљеник

Фјодор Балеста

Архивска фотографија

У селу Бољшије сали у Ростовској области пуковска батерија у којој је служио старији наредник Фјодор Балеста учествовала је 18. новембра 1941. године у неравноправној борби против надмоћнијег непријатеља у којој је уништила 22 противничка тенка. У сукобу је погинуло свих 16 артиљераца. Тројица војника, међу којима је био и Балеста предложени су за звање Хероја Совјетског Савеза постхумно.

Међутим, како се касније испоставило старији водник Фјодор Балеста није погинуо, већ је био заробљен и неко време провео у логору у Мариупољу. Непосредно после ослобођења овог града, у марту 1944. године, био је поново позван у Црвену армију. Истакао се у борбама за ослобођење Југославије у октобру те године, када је недалеко од Зајечара предводио напад у коме је убијено 16 противничких војника и уништена два возила са муницијом.

Предложен за орден Славе трећег степена Фјодор Балеста признање није стигао да добије. Пигинуо је 22. новембра 1944. године. Осамнаест година касније Президијум врховног совјета СССР-а укинуо је указ о додељивању звања Хероја „везано за неосновано подношење“.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!