Руски аналитички портал „Балканист“ објавио је биографију чувеног руског генерала Фјодора Махина, сибирског козака, учесника Првог светског рата, који се након пораза Беле армије настанио у Београду.
„Од 1923. Махин је углавном живео у Београду. Влада Југославије је подржавала руске емигранте, а Фјодор Јевдокимович је још у Првом светском рату награђен српским орденом Белог орла са мачевима за учешће у формирању Прве српске добровољачке дивизије у Одеси“, наводи аутор чланка Дмитриј Митјурин.
Руски новинар у тој биографији описује како је Махин је постао члан илегалне Комунистичке партије Југославије. Колико је познато, прво се као совјетски обавештајац прикључио четницима и радио на своју руку пошто није могао да успостави везу са Москвом. Када се Рус појавио у главном партизанском штабу и испричао о својим везама са совјетском обавештајном службом, Тито је тражио да Москва потврди његов идентитет, а представнци Коминтерна су дали Јосипу Брозу паролу за приснију комуникацију са Махином.
„Најзанимљивије у читавој ситуацији је било то што је Тито био једини канал комуникације између Москве и Махина, једини начин да Стаљин нешто сазна о четницима. А Тито је наравно био заинтересован да оцена буде крајње негативна. Судбина Махина је у том тренутку зависила од КПЈ и све што је Москва могла од њега да сазна је то да су четници шовинисти којима се не сме веровати.
У Москви су можда и схватили да је Махин под Титовим утицајем, али су били беспомоћни. Већ у октобру 1942. Махин је делио исти бункер са Титом, његовом личном секретарицом Даворјанком Пауновић и десетином других сарадника Врховног штаба.
Није јасно за шта је тачно одговарао Фјодор Махин. Формално бавио се пропагандом, писао је позитивне чланке о Црвеној армији, али и тајну инструкцију за рад партизанске обавештајне и контраобавештајне службе.
Махин је постао Титов тајни саветник за послове са обавештајним службама и везу са Москвом. Као совјетски шпијун представљао је југословенску унутрашњу политику онако како је Тито желео и одиграо велику улогу у Стаљиновом коначном избору.“
Комплетан чланак посвећен необичном козаку и генералу читајте на порталу „Балканист“.