Чиме су се у слободно време бавили императори: Све пасије руских царева

Legion media, Pixabay, Hermitage Museum, Paul Delaroche/Kunsthalle Hamburg, Public domain
Бити цар више је од обављања посла, то је мисија. И поред тога догађало се да цареви запоставе државничке послове зарад омиљених хобија. Један руски император је одлично цртао и свирао трубу, други посматрао планете, а трећи није пропуштао прилику да поданицима извади који зуб.

Иван Грозни и тајна знања

У шеснаестом веку међу европским владарима у моди је било бављење тајним знањима, алхемијом и астрологијом. Још се деда Ивана Грозног, Иван Трећи  (1440-1505) интересовао за тајна својства драгог камења, док је Иван Васиљевич (1530-1584) на двору држао магове. Тако је из Енглеске довео астролога Елизеуса Бомелијуса.

Иван Грозни

Бомелиј, како су га у Русији звали, припремао је отрове које је Иван издашно користио за уклањање неугодних велможа и правио астролошке прогнозе. А у Москви су га проклињали називајући га „страшним врачом Бомелијем“ и држали за црног мага. Бомелијус је био жив испечен на ражњу када је Иван открио да он заправо шпијунира у корист Шведске.

Али интересовање за астрологију није јењавало. Према сведочењима путника Џерома Горсјеа у Москву је доведено више од 60 лапонских чаробњака који су Ивану на основу читања звезда предвиђали исходе предузетих војних похода, реформи или „кадровских промена“. Они су и предвидели господареву смрт која га је сустигла док је играо шах, који је такође био пасија Ивана Четвртог. 

Алексеј Михајлович и лов са соколовима

Отац Петра Великог, цар Алексеј Михајлович (1629-1676), од свих врста лова које су биле традиционална разонода руских царева, највише је волео лов са птицама грабљивицама, који је у Русију пристигао из источних земаља. За царски лов са соколовима годишње је издвајано невероватних 75 хиљада рубаља (државни буџет био је милион триста хиљада). Цар је у Москви имао Соколско двориште са три хиљаде птица, а за лов је био задужен тада актуелни орган државне безбедности - Одељење тајних послова.

Сликање омиљених соколова цара Алексеја Михајловича

Цар је у младости ловио скоро свакодневно. У лову са соколовима учествовала је царска породица, а позивани су и страни амбасадори. Цар је церемонијално одлазио изван града, у Сокољнике, Коломенско, Преображенско, где су на чистини, на обали реке, били разапети раскошни шатори са послужењем. На царев знак слуге су помоћу рога и добоша плашили патке и другу дивљач. Цар је гледао како соколови које су соколари пуштали из својих руку полећу високо у небу (тај део је цар нарочито волео) и потом се устремљују на плен. После лова цару је доношен најбољи соко. Понекад је у улози соколара био и сам Алексеј Михаилович, он се одлично разумео у лов, а написао је и једно упутство за обуку соколара (Урядник сокольничья пути). 

Петар Велики и медицина

Петар I

Тешко је издвојити једну међу бројним пасијама Петра Великог (1672-1725). Столар, ковач, картограф, бродоградитељ, само неке су од 14 вештина којима је суверено владао. Ипак, треба рећи да се извођење хируршких операција за њега није могло поредити ни са чим другим. Петар је у Амстердаму посећивао музеј професора Фредерика Ријша и од њега узимао часове, да би 1699. године у Москви отворио анатомске курсеве за бољаре. По писању Петровог биографа Ивана Голикова, цар је тражио да га обавештавају о операцијама и обдукцијама, ретко када пропуштајући прилику да им присуствује, често помажући приликом операција. Временом је том вештином толико овладао да је без проблема могао да врши обдукције, пушта крв или вади зубе, што је врло радо чинио. Са собом је стално носио торбицу са хируршким инструментима и био спреман да извади зуб увек када би се указала прилика. У Санкт Петербургу у једном од најстаријих и највећих етнографских музеја у свету (Кунсткамера) који је отворио Петар Велики може се видети колекција зуба које је император извадио. Међу њима има и здравих зуба! 

Колекција зуба у Кунсткамери

У дневнику једног од цару блиских људи остало је забележено да је 1724. године Петрова рођака „била у великом страху да ће се император латити њене болесне ноге, будући да је себе сматрао великим хирургом и радо се прихватао свих врста операција“. Колико је Петар био вешт хирург никада нећемо сазнати, јер нико заправо није смео да оптужи цара за болесникову смрт, а осим тога, констатујући смрт Петар би брзо изговарао молитву и са страшћу, подробно објашњавајући присутнима све што предузима, почињао да мумифицира леш. Међутим, његов хоби имао је позитиван учинак, император је основао прву државну болницу у Русији - Лефортовску војну болницу.

Петар је, такође, био први професионални колекционар у Русији. Био је пионир руске нумизматике, као и сакупљања уметничких предмета. Шта је све чувао Петар Велики у својој ризници прочитајте овде.

Ана Ивановна и пуцање

Ана Ивановна у лову на јелене

Братаница Петра Великог, Ана Ивановна (1693-1740), имала је аверзију према баловима и позоришту. Посећивала их је само по лошем времену. Њена истинска страст било је пуцање. Прозвана је Петерхофском Дијаном. Управо у Петерхофу, летњој царској резиденцији, она је један павиљон адаптирала у ловачку кућу. Иза ње, у доњем парку у Петерхофу направљен је зверињак са крупном дивљачи, јеленима и срнама. Из целе земље стизала је дивљач и пуштана да се креће по парку којим је императорка волела да шета са пушком. У летњој сезони 1739. године она је одстрелила девет јелена, шеснаест дивљих коза, четири дивље свиње, једног вука, 374 зеца и 608 патки. У царској кочији налазила се мања ловачка пушка, а императорка је волела да убије патку или врану у вожњи.

Николај I, уметник и трубач

Николај I и принц Александар Николајевич (будући Александар II) у атељеу сликара

Још од раног детињства Николај (1796-1855) је показивао склоност ка цртању, а од војних наука које је учио, заволео је фортификацију и инжењерију, нарочито цртеже и скице. Управо су они били истинска пасија будућег императора. Радио је гравире у бакру и волео да их боји акварелом.

Скице Николаја I

Имао је још једну пасију - дизајн војне униформе. Још као велики кнез, Николај је осмислио и направио десeтине скица за униформу руске војске, а као император спровео је своје идеје у дело, војна и цивилна униформа почела је за његове владавине да се држи строгих стандарда. 

Скице Николаја I
Скице Николаја I

Николај је постао и први руски цар који је свирао на дувачким инструментима. Он је умео да свира на флаути, хорни, тромбону и још неким дувачким инструментима, и сваки од њих је за њега био „труба“. Имао је добар слух и писао маршеве које је изводио на кућним концертима.

Николај II и фотографија

Цар Николај II

Николај Други (1868-1918) цртао је једнако добро као његов прадеда, а волео је и да вози бицикл и игра тенис. Међутим, његов главни хоби била је фотографија. Захваљујући тој његовој пасији данас имамо подробно сведочење о приватном животу царске породице. Фотографисао је тада најбољим апаратом, америчким Кодаком.

Царев „селфи“

И његова супруга Александра интересовала се за фотографију. Царски фото-аматери правили су годишње и по 2000 снимака, а њихове ћерке волеле су да боје црно-беле фотографије. Императорску породицу умела је да окупи омиљена забава потписивања и лепљења фотографија у албум. 

Николај II са сестром Олгом и ћерком Анастасијом (која је обојила фотографију)

Императорске фотографије су сачуване захваљујући дворској дами Ани Вирубовој која је из земље изнела шест албума и продала их студенту са Јејла Роберту Бристеру. Он их је поклонио архиву своје универзитетске библиотеке и данас су све јавно доступне.   

Слика Николаја II
Слика Николаја II

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“