Најгори совјетски тенкови у Другом светском рату

1. Т-26

Преко 10.000 лаких тенкова Т-26 суочило се са немачком армијом у јуну 1941. године. Они су били главна ударна сила Совјетског Савеза током 1930-их, али су већ застарели када су Немци покренули операцију „Барбароса“.

Лаки пешадијски тенкови Т-26. Војна парада у Кујбишеву 7. новембра 1941.

Public domain

Наоружан топом калибра 45 мм, Т-26 је био ефикасан против Pz. I, Pz. II и Pz. 38(t), али потпуно немоћан против напреднијих непријатељских тенкова и скоро свих врста немачке противтенковске артиљерије.

У првим месецима рата на хиљаде тенкова Т-26 је изгубљено у борби због техничких кварова. Већини је био потребан капиталан ремонт за који није било времена.

Совјетима је више одговарало да не поправљају покварене Т-26 и да их замене новим тенковима Т-60 и Т-70, а исправне Т-26 да пребаце на „мирније“ делове ратишта, какав је, на пример, био совјетско-фински фронт. Поред тога, преко 1.000 тенкова Т-26 учествовало је у заједничкој совјетско-британској интервенцији у Ирану у августу 1941.

Т-26 је коришћен у борбама до последњих дана Другог светског рата, између осталог и у совјетским операцијама против Јапанаца. Што се тиче већих битака, последњи пут су ови тенкови примењени у операцији „Прстен“ почетком 1943, када је у Стаљинграду уништена немачка Шеста армија.

2. Т-60

Т-60 је, за разлику од застарелог Т-26, био један од новијих совјетских тенкова у време нацистичког напада на СССР. Конструисан је у августу 1941. године и већ наредног месеца је био у серијској производњи.

Падобранци Црвене Армије на лаком тенку Т-60 у офанзиви на Брјанском фронту током Великог отаџбинског рата.

Александар Грибовски/TASS

Међутим, „нови“ не значи увек и „добар“. Т-60 није могао да измени однос снага у ратном конфликту. Аутоматски топ ШВАК калибра 20 милиметара на овом тенку није представљао велику опасност за непријатељске оклопе, а његов сопствени оклоп су лако пробијали и најслабији немачки тенкови и артиљеријски пројектили.

Поред тога, имао је мотор на бензин, тако да су ови тенкови били лако запаљиви. Тенкисти су му чак смислили и назив: „заједничка гробница за двојицу“.

Аутоматски топ ШВАК је у Стаљинградској бици после неколико испаљених пројектила често отказивао због прашине. У тим ситуацијама је Т-60 наставио да се бори само помоћу митраљеза, и тада по учинку није био бољи од тенкова из Првог светског рата.

Од краја 1942. године Т-60 је углавном коришћен као носач муниције за тенкове Т-34 и КВ.

3. Т-35

Ово је једини тенк на свету са пет купола који је пуштен у серијску производњу. Т-35 је током 1930-их био најјачи совјетски тенк. Често су га називали „копнени разарач“.

Тешки тенк Т-35.

Public domain

Имао је један топ калибра 76,2 мм, два топа калибра 45 мм и митраљезе. Са тим наоружањем би могао направити пакао у свом окружењу, али му је управо то моћно оружје било Ахилова пета јер командир посаде није могао ефикасно да контролише паљбу из свих пет купола.

Некада свемоћан, а почетком 1940-их потпуно застарео, тенк Т-35 је био незграпна грдосија тешка 58 тона која се на неравном терену креће брзином од 14 километара на час. Његов оклоп, дебео само 20 милиметара, био је лак плен за тадашњу непријатељску артиљерију.

Када је почео рат против Трећег рајха, совјетска армија је имала 49 ових гломазних звери. Ти тенкови су већином изгубљени у борбама у западној Украјини, а само неколико њих је учествовало у бици за Москву. Занимљиво је да је Т-35 последњи пут примењен у ватреном окршају управо на страни Вермахта, када су Немци у бици за Берлин 1945. године искористили трофејни примерак овог тенка. И он је у тој борби уништен.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!