Шта су све Срби учинили за Русе кроз историју и зашто је њихово јединство важно?

Русија је постала православна и тиме велика пре 1000 година, (и тада) под Владимиром Великим. Нова, велика и православна Русија, убрзо је створила свој манастир Русик (Св. Пантелејмон) на Светој Гори. У њему се замонашио Свети Сава. Тада су, и дуго потом, Срби и Руси користили исти књижевни језик. Свети Сава је саставио и објавио Законоправило (Номоканон, Кормчују књигу) на 800 страна, која је на тај језик донела све богатство Ромејског права и државне организације и учинила га заједничком тековином Срба и Руса, пише за портал Балканист.рс Владимир Кршљанин, председник Српског одељења Међународне словенске академије.

Најпре се, под Немањићима, Срби уздижу до царства васељенског (док Русија тоне под монголско-татарском најездом), као последња фаза Ромејског царства. Тада Цар Душан преузима ктиторска права над Св. Пантелејмоном, о којем брине упоредо са Хиландаром и додељује му (и он и његови наследници) за издржавање поседе по Србији. У већ од Турака покореној Србији, ти поседи нестају, а Света Ангелина даје монасима Св. Пантелејмона своје писмо руском великом кнезу Василију Ивановичу, оцу Ивана Грозног, молећи га да већ ојачала Русија поново преузме бригу о манастиру. Тада, после Србије, Русија узраста на царство васељенско и настаје Трећи Рим. Наш. Руски. Српски. Православни. Васељенски. Заувек.

Неки од предака Ивана Грозног су из Србије, а велики светитељ Сава Српски бива осликан чак два пута у Архангелском сабору московског кремља, усипаљници Рјуриковича. Сем њега, изображени су и Свети Симеон и Свети кнез Лазар.

Док је Србија под турским јармом, она се у Русију нада, а Русија и формално бива заштитник православног живља у Турској (као да су њена „национална мањина“) и потпомаже и подстиче све њихове ослободилачке акције, од Првог и Другог српског устанка, преко неуспелог покушаја стварања Балканског савеза под Кнезом Михајлом, све до стварног стварања Балканског савеза 1912 и ослобођења Старе Србије и Косова.

Комплетан чланак Владимира Кршљанина прочитајте на на порталу „Балканист“.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.