Шта су све Срби учинили за Русе кроз историју и зашто је њихово јединство важно?

Русија је постала православна и тиме велика пре 1000 година, (и тада) под Владимиром Великим. Нова, велика и православна Русија, убрзо је створила свој манастир Русик (Св. Пантелејмон) на Светој Гори. У њему се замонашио Свети Сава. Тада су, и дуго потом, Срби и Руси користили исти књижевни језик. Свети Сава је саставио и објавио Законоправило (Номоканон, Кормчују књигу) на 800 страна, која је на тај језик донела све богатство Ромејског права и државне организације и учинила га заједничком тековином Срба и Руса, пише за портал Балканист.рс Владимир Кршљанин, председник Српског одељења Међународне словенске академије.

Најпре се, под Немањићима, Срби уздижу до царства васељенског (док Русија тоне под монголско-татарском најездом), као последња фаза Ромејског царства. Тада Цар Душан преузима ктиторска права над Св. Пантелејмоном, о којем брине упоредо са Хиландаром и додељује му (и он и његови наследници) за издржавање поседе по Србији. У већ од Турака покореној Србији, ти поседи нестају, а Света Ангелина даје монасима Св. Пантелејмона своје писмо руском великом кнезу Василију Ивановичу, оцу Ивана Грозног, молећи га да већ ојачала Русија поново преузме бригу о манастиру. Тада, после Србије, Русија узраста на царство васељенско и настаје Трећи Рим. Наш. Руски. Српски. Православни. Васељенски. Заувек.

Неки од предака Ивана Грозног су из Србије, а велики светитељ Сава Српски бива осликан чак два пута у Архангелском сабору московског кремља, усипаљници Рјуриковича. Сем њега, изображени су и Свети Симеон и Свети кнез Лазар.

Док је Србија под турским јармом, она се у Русију нада, а Русија и формално бива заштитник православног живља у Турској (као да су њена „национална мањина“) и потпомаже и подстиче све њихове ослободилачке акције, од Првог и Другог српског устанка, преко неуспелог покушаја стварања Балканског савеза под Кнезом Михајлом, све до стварног стварања Балканског савеза 1912 и ослобођења Старе Србије и Косова.

Комплетан чланак Владимира Кршљанина прочитајте на на порталу „Балканист“.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!