Ако помислите на руску вотку, Столичнаја (или Столи) је један од брендова који ће вам прво пасти на памет. Већ деценијама је популарна у Русији и иностранству. Али шта заправо знамо о њеној дугој историји?
Столичнаја није само једна од најпознатијих, него и једна од најстаријих вотки у Русији. Постоји неколико верзија о томе како је настала (негде између 1938. и 1953. године). Руска државна компанија „Сојузплодоимпорт” тврди да је све почело 1938. године, када су совјетски стручњаци измислили оригинални рецепт за ову вотку премијум класе од зрна пшенице и ражи. „Сојузплодоимпорт” (главни власник бренда) тврди да су прве флаше вотке Столичнаја произведене 1941. године у Лењинграду под опсадом, док је масовна производња почела 1943. године.
Али Московско државно винско складиште бр.1 противи се овој верзији, тврдећи да је управо код њих 1940. године измишљен рецепт и то захваљујући врхунском стручњаку за дестилацију и процесном инжењеру Виктору Григорјевичу Свириди. Његово име се у многим изворима појављује као име главног креатора вотке Столичнаја.
Цена Столичне била је доста висока у поређењу са другим воткама. После финансијске реформе 1961. године њена цена била је 3 рубље и 12 копејки или око 2,13 долара (у то доба долар је вредео 90 копејки). Зато је Столичнаја сматрана за врхунску вотку, намењену само онима који могу да је приуште. 1954. у тестирању наслепо надмашила је вотку Smirnoff, освојила низ међународних признања, укључујући златну медаљу 1958. године на Светском сајму и међународној изложби у Бриселу, као и још једно злато на Лајпцишком сајму 1963. године.
1972. године Столичнаја је постала прва вотка премијум класе која се појавила на америчком тржишту. Америчка компанија PepsiCo имала је монопол на њену продају преко Атлантика захваљујући томе што је Совјетима уступила своје производне капацитете. Тако је дошло до пораста популарности вотке Столичнаја у Америци која је рекламирана под слоганом „Само вотка из Русије је права руска вотка!” Отада је „Столи” постала позната као један од главних симбола Русије и СССР-у је доносила на милионе долара профита. До 1990. године вотка Столичнаја се извозила у 90 земаља.
Са распадом СССР-а и хаосом који је уследио, робна марка „Столичнаја” је престала да постоји. 1991. године „Државни патенти СССР-а”, агенција задужена за интелектуалну својину, практично је бренд оставила без икакве заштите, претворивши га у обично име за групу производа, што је омогућило свима да је производе, са различитим нивоом квалитета и различитим етикетама.
Средином 90-их власти су покушале да успоставе контролу над ситуацијом и робна марка је враћена компанији „Сојузплодоимпорт” (правни наследник некадашње државне фирме) и све би било како треба да један од њених највећих акционара, Јуриј Шефлер, није имао друге планове. 1997. године он је основао фирму са готово истим именом („Сојузплодимпорт”), купио Столичнују са још неким брендовима по ниској цени, продао их сопственој фирми (Spirits International у Низоземској) и практично производњу вотке Столичнаја претворио у међународни приватни бизнис, који је касније добио ново име: S.P.I. Group.
Како су године пролазиле, Шефлерова компанија је у Русији наишла на законске проблеме, па је 2001. године он морао да напусти земљу. Ипак је наставио да зарађује милионе на продаји „Столичне” и других брендова руских алкохолних пића.
Током последњих 20 година „Сојузплодоимпорт” и милијардер у изгнанству воде правну битку пред иностраним судовима за права на бренд Столичнаја. 2018. године низоземски суд је пресудио да право припада компанији „Сојузплодоимпорт” и да S.P.I. Group мора да јој исплати целокупан профит начињен на тржишту земаља Бенелукса од 1999. године. Шефлер се жалио на ову одлуку, али у јануару ове године жалба је одбачена. То је за Русију добар знак, али изгледа да конфликт није близу разрешења. S.P.I. Group данас и даље користи право на неколико робних марки „Столичнаја” у 13 европских земаља и спремна је да га брани у будућности.
Прочитајте такође! Разбијамо митове о руској вотки
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
