Битка за Париз 1814. Како је изгледао први слом Наполеоновог царства?

Руска војска улази у Париз 1814. (непознати уметник)

Руска војска улази у Париз 1814. (непознати уметник)

wikimedia
Након слома француске војске у походу на Русију, новоформирана Коалиција готово уједињених европских сила са Русијом кренула је у поход на Француску. Без обзира на стратешки генији Наполеона и низ мањих победа, људски ресурси Француске нису могли да се мере са наступајућим снагама Шесте коалиције. Након пораза код Лајпцига 1813. Наполеон је био принуђен да одступи и брани саму Француску. Међутим последњи трзаји царства нису прошли без крвавих битака. Сама престоница се није предала без борбе.

У првим данима јануара 1814. армије Савезника, састављене од Руса, Аустријанаца, Пруса, ступиле су на територију Француске са циљем свргавања Наполеона са власти. Након што су разбили Наполеона код Лајпцига октобра 1813. савезници су наступали са две армије: руско-пруском вођеном фелдмаршалом Блихером и руско-немачко-аустријском коју је водио аустријски фелдмаршал Шварценберг.

Приликом неколико мањих битака на територији Француске Наполеон је успео да одржи неколико победа, но ниједна из битака није била решавајућа или велика по обиму. Наполеон због масовне погибије у претходним ратовима није под својом командом могао да скупи више од 40 хиљада војника у време када су снаге Коалиције ступале на територију Француске са армијама од 150 до 200 000 људи. Неколико покушаја концентрисања делова армија за наступање на Париз Наполеон је успео да одбаци на почетне позиције. Савезници су се спремали за генерално наступање.

Наполеон се одлучио на погрешан корак и кренуо је са војском на североисточне границе да би деблокирао опкољене француске гарнизоне и попунио мобилни део армије деблокираним трупама. Међутим супротно Наполеоновим калкулацијама монарси Коалиције одлучили су се за директан напад на Париз, након добијања информација да је популација Француске све мање расположена за рат због ужасних губитака у току претходних ратова, 24. марта одобрено је генерално наступање. Као мамац Наполеону у напад са коњичким корпусом и 40 топова истурен је генерала Винценгероде. Наполеон му је кренуо у сусрет и успео да разбије његову војску 26. марта, али је тиме направио стратешку грешку.

Почетак градње фортификација око Париза започето је тек 23. марта док су Савезничке армије почеле генерално наступање на Париз 25. марта. Истог дана код места Шер-Шампенуазом разбили су француски корпус под командом двојице маршала Мармона и Мортија који су кренули да се споје са Наполеоном. Већ 29. марта Савезници су били пред капијама Париза. Наполеон је био запрепашћен: „То је шах-мат потез. Никада не бих поверовао да међу савезницима има генерала способних на такав потез“. Наполеон се са својом армијом удаљеном 180 км источно од Париза покренуо ка престоници но дошао је касно.

Париз је био највећи град у Европи са популацијом од око 714 000 људи, чији се већи део налазио на десној обали реке Сене. Растојање од предње одбране Париза до центра кретало се од 5 до 10 км. Број заштитника града кретао се по разним изворима од 28 до 45 хиљада.  Од тога 26 000 војника и око 12 000 добровољаца и 150 топова. Браниоци су се ослањали на висок морал и ишчекивање доласка Наполеона и његове армије.

Савезници су дошли до Париза са североисточне стране у три колоне са бројем од око 100 000 људи (од којих 63 000 Руса). Ову војску водили су фелдмаршал Блихер, генерал Барклaj де Толи и престолонаследник Виртернберга. Борбеним дејствима на левом и централном делу командовао је руски генерал Барклaj де Толи.

Савезници су били одлучни да заузму Париз пре доласка Наполеона, због тога нису чекали концентрацију свих снага за напад из више праваца. У 6 часова ујутру 30. марта 1814. напад је почео на позиције француске војске код села Пантен 2. пешадијским корпусом  принца Евгенија Виртебершког. У исто време генерал Рајевски са 1. Пешадијским корпусом кренуо је у јуриш на узвишење Белвиљу, где су се могле налазити артиљеријске батерије Француза.

Французи су извршили снажан контранапад на Пантен наневши губитке од 1500 погинулих 2. пешадијском корпусу, након чега је Евгеније Виртембершки тражио помоћ од Барклaја де Толија  који му је послао у помоћ две дивизије 3. гренадирског корпуса који је решио исход битке. Французи су отступили.

Фелдмаршал Блихер своје наступање на левом крилу започео је у 11 часова. Ка утврђеном селу Лавилет приближавали су се пруски корпус Јорка и Клајста. Увидевши надмоћ савезника
Жозеф Бонапарта побегао је са бојишта оставивши пуномоћје Мармону и Мортијеу за предају града ради спасења
.

У један час поподне снаге под командом престолонаследника Евгенија прешле су Марну и напале десно крило француске војске са истока прошавши Вансенску шуму, након чега су заузели слео Шарантон. Баркли де Толи је обновио наступање на центру након чега је заузето узвишење Белвил. На висове руска војска је одмах концентрисала артиљерију која је сада као на длану имала француску престоницу.

Одбрана Париза 30. март 1814.

Након што је битка већ решена, желећи да спасе престоницу од бомбардовања и уличних борби маршал Мармон је у пет сати поподне отправио парламентарце руском цару Александру I након чега је добио повратни одговор «Цар ће наредити прекид дејства ако се Париз преда, иначе до вечери околна места неће више знати где је била престоница».

Поподне 31. марта са коњичком свитом центром Париза прошетао се руски цар Александар I. По сећањима, становници су знатижељно излазили на балконе да посматрају руске и савезничке војнике. Тек стидљиво када су се приближавали центру, присталице монархије истицале су беле кокарде симбол Бурбона. Француској војсци је дозвољено да се повуче из града. Последње непријатељске трупе које су ступиле у Париз биле су Енглеске у 15. веку.

Губици Савезничке војске били су већи од 8000, од чега 6100 руских војника, чија су имена била уписана у храм Христа спаситеља. Француски губици оцењени су између 4500 и 5000, поред тога заробљено је преко 150 француских топова. Након пада Париза Наполеон се одлучио за одрицање од престола и егзил.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“