У априлу 1799. руска војска под командом Александарa Суворова дошла је у додир са војском својих аустријских савезника. Четвртог априла Суворов је дошао до главног штаба аустријске војске у месту Валеђио у северној Италији, а као претходница је ишао 1. јегерски пук под командом Петра Ивановича Багратиона.
Чим је дошао у додир са аустријском војском, време пре наступања Суворов је искористио ради преобуке аустријске војске којој је покушао да наметне свој стил борбе хладним оружјем. Аустријанцима се и није баш свидела тактика Суворова те су наставили да дају преимућство ватреном оружју.
Осмог априла армија је у три колоне кренула ка реци Кијезе, истуривши као авангарду јединице под командом Паула Краја и одред Павла Багратиона. Сматрајући да немају погодне тле за одбрану Французи под командом генерала Мороа наставили су одступање у три колоне ка реци Адa где су сматрали да имају географске погодности да пруже генералну битку.
Авангарда савезничке војске заузела је након усиљеног марша тврђаву Бреша. То је било веома важно јер је први удар нанесен Суворовим оставио велики утисак на аустријску војску. Суворов је удесио тако ствари да су се по боковима аустријске војске налазили козаци док је руској пешадији придодана аустријска коњица.
Већ 12. и 13. априла прешли су реке Мелу и Олио а у Бергамо су први ушли козаци. Следећег дана савезничка армија стигла је на леву обалу реке Ада где се Суворов први пут сусрео са армијом француске републике. Савезничке армије кренуле су да се развијају дуж леве обале реке тако да је Багратион као авангарда послат испред осталих потискујући противника брдима до пута за градић Леко 50 км северно од Милана.
Бројност француске војске није била већа од 28 000 људи, рачунајући и разне гарнизоне у Ломбардији. Армија је била формирана у три дивизије. Позадинска француска војска под командом Монтритара налазила се на десној обали реке ради могућег гушења устанка. Циљ француске одбране на Ади је био да се после организованог одступања француска војска придружи главним снагама Алпске и Италијанске армије. Река Ада је представљала повољну одбрамбену позицију.
Wikimedia
За разлику од Француза који су своју војску растегнули дуж целе обале реке на више од 100 км, Суворов се определио за концентрично наступање у колонама симулирајући напад на северу са претходницом Багратиона. Багратион се са својим јединицама устремио на градић Леко, док се Јосип Вукасович са аустријским снагама усмерио на место Бривијо преко реке Аде. Овај маневар симулирао је место главног напада.
Французи су пребацили део резерви на потенцијално место продора и тиме направили неопростиву грешку. У међувремену долази до смене команданта француским трупама. Уместо генерала Шерера, на чело француских трупа дошао је прослављени генерал Моро. У овоме је Суворов наводно видео прст судбине рекавши да му је Свевишњи доделио победу над искусним војсковођом а не над шарлатаном. Међутим грешке у диспозицији трупа које је направио Шерер, Моро није могао да исправи, те је деловао са манама постојећег распореда.
Када су се Французи упецали на мамац северног маневра, Суворов је предвече 16. априла наредио да се направи понтонски мост код Сан Ђервазија на централном делу реке Ада. На другу страну обале прешло је шест чета јегера плус неколико стотина козака, који су успели да обезбеде мостобран и градњу понтонског мосту, коју је отежала обала која се осипала. Преко моста прешла је аустријска дивизија и пук козака. Продор на центру је почео.
Кључна за продор била су два утврђена места Трецо и Касано. Одмах по преласку реке Донски козаци Денисова су обишли Трецо и продужили даље, да би избегао окружење француски пешадијски батаљон је једва успео да побегне. Мороу је било јасно да је почео главни напад преко реке, те је покушао да организује одбрану и да привуче растегнуте дивизије на централном правцу. Из Милана је послао у помоћ 24. коњичко јегерски пук.
С обзиром да није могао да одржи позиције на централном делу, Моро наређује команданту дивизије Паулу Грениј еру да одступи на уврђени положај испред Касана. Пет сати Французи су упорно држали положај иза канала Риторта. Суворов је наредио генералу Меласу да по сваку цену заузме Касано. Аустријанци су поставили 30 топова и уз њихову подршку кренули у напад преко моста и тако се брзо пробили да Французи нису успели да евакуишу своја средства подршке. Аустријанци су се нашли у позадини Француза који су одступали из Ваприја. Пут ка Милану преко Гогонзола био је одсечен. Због непрекидне борбе од 6 часова ујутру до 6 часова после подне аустријске јединице нису могле да гоне непријатеља који се повлачио. Међутим Козаци Денисова наставили су прогон поражених Француза.
Савезници су заробили 19 топова, знамења јединица и заробили више од 2000 Француза, док су сами претрепли губитак од 1000 људи (мртвих и рањених). Подносећи извештај императору Павлу, Суворов је највише похвалио атамана Денисова и донске козаке. Увече 16. априла битка на реци Ада била је решена а пут ка Милану био је отворен. Међутим Савезници су почели прелазе и на споредним правцима, јединице Вукасовића и Розенберга прешле су реку код Бривија и почеле да гоне Французе који су побегли у Комо.
Свим армијама наређено је да крену ка Милану, Вукасовић са Розенбергом са севера кренуо је у потеру. Осамнаестог априла савезничке армије налазиле су се на тргу у Милану. Цисалпинска република престала је да постоји. За све време операција Французи су изгубили 2500 војника мртвих и рањених, 5000 заробљених од 18 000 који су директно учествовали у борби. Савезнички губици су били 2500 мртвих и рањених. Тако је Суворов добио прву победу над Французима, славни поход у северној Италији тек је почео.