Добивши информације о новом груписању Немаца у Источној Померанији, совјетска команда је издала 8. фебруара Другом белоруском фронту задатак да уништи групу у Источној Померанији и успостави контролу над реjоном Данцига и да очисти од противника обалу Балтичког мора од ушћа реке Висле до Одре.
Са совјетске стране у операцији су учествовале јединице 1. и 2. белоруског фронта. Укупно 78 стрељачких дивизија, 10 тенковских и механизованих корпуса, 4 бригаде, и Пољска армија јачине 5 дивизија. Јединице 2. белоруског фронта биле су сачињене од 45 пешадијских дивизија, 3 коњичке дивизије, 3 тенковска и једног механизованог корпуса. Први напад покренуле су управо снаге 2. белоруског фронта док се касније операцији прикључио 1. белоруски фронт. Укупно је у операцији ангажновано више од 900 000 војника Црвене армије и 75 000 војника Пољске армије.
Немачка група армија «Висла» која је држала положаје у Источној Померанији 10. фебруара 1945. имала је у свом саставу 2. и 11. армију и 3. тенковску армију. Више од 30 дивизија, међу њима 8 тенковских и осам гарнизонских тврђава. Командант немачке групе у Источној Померанији био је СС рајхсфирер Хајнрих Химлер. Ова политичка улога Химлера и веће учешће СС јединица требало је да врате морал немачкој војсци пред сам крај рата.
Десетог фебруара 1945. снаге 2. белоруског фронта су прешле у наступање из правца места Граденц и Цембелбург прешавши за први дан наступања од 5 до 10 км. Снаге 2. ударне армије завршиле су уништење немачког гарнизона у граду Елбинг, блокираног раније. Војска 63. армије заузела је град Швец и Шенау док су се делови 49. армије пробили свега 2-3 км услед снажног отпора. Немци с обзиром да су били бројно надјачани користили су се контранападима оклопних дивизија из дубине и служили се такозваном покретном одбраном. Велики број оклопних дивизија (8 од 30) пружао им је такву могућност. Након пет дана упорних борби снаге 70. армије и 1. тенковског корпуса заузеле су град Хојнице, који је представљао моћни утврђени рејон где се укрштало 8 путних и 6 железничких линија. Први у град пробили су се делови 1. гардијског тенковског корпуса. У Москви је пад Хојница прослављен 21 плотуном из 220 оруђа. Но операвија у Источној Померанији тек се захуктавала.
До 19. фебруара 1945. најдубљи правци продора ишли су 50-70 км у дубину немачке одбране, но без обзира на све нису успеле да достигну првобитно постављене циљеве.
wikimedia
Наступање 1. белоруског фронта такође се развијало споро где су наступали делови 4, 61, 1. и 2. гардијске тенковске армије, 1. пољске армије и 2. гардијског коњичког корпуса. Десетог фебруара Пољска армија успела је да заузме град Меркиш (Мирославец), а 11. фебурара снаге 47. армије заузеле су Деич и Кроне. Међутим на ово наступање Немци су одговорили контранападом са шест тенковских дивизија и успели да одбаце Црвену армију на 8 до 12 км. У току контранапада повратили су градове Пиритц и Бан, након чега су 20. фебруара дуж целог фронта поново прешли у одбрану. Као појачање групи армија «Висла» стигло је из џепа у Курландији бродовима четири пешадијске дивизије.
Након неколико дана паузе 24. фебруара 1945. наступање Црвене армије је обновљено. Овога пута нападне операције устремиле су се на Кезлин са циљем расецања немачке групе у Померанији на два дела, након чега би их уништили. Источна група требала је да буде уништена снагама 2. белоруског фронта а западна снагама Првог. Задатак 2. белоруског фронта је био да уништи немачку 2. армију у рејону града Данцига и да очисти приобалски реојон а 1. белоруског фронта да уништи 11. немачку армију и изађе на приобаље Штетинског залива.
Војска 2. белоруског фронта је успела за дан да напредује 10-12 км. Упркос бројним контранападима Немци су морали да одступе, те је зона пробоја 25. фебруара досегла 30 км. Заузето је више немачких градова, Балдеберг, Полонов, Шлохау и Штегерс. До 27. фебруара Црвена армија пробила се 70 км заузимајући градове Бублиц и Хамерштајн. Последњи град који је заузет у овом наступању био је град Нојтетин.
Првог марта у напад је кренуо и 1. белоруски фронт који је успео да се пробије 15-25 км првог дана наступања. На главном правцу удара су се нашле немачка 5. пешадијска дивизија, која је скоро у потпуности уништена.
Wikimedia
Петог марта заузет је Кезлин, у борбама је нанесен пораз трима пешадијским дивизијама. Овом операцијом Црвена армија успела је да изађе на приобаље и расече према плану немачке армије на два дела. Следила је завршна фаза операције, уништење раздвојених немачких армија.
Кулминација борби је достигла битком за Данциг. Овај лучки град Немци су веома добро припремили за одбрану. Гарнизон од 25 000 људи био је ослоњен на више појаса одбране који су били добро маскирани. Основне линије одбране пролазиле су 10 до 15 км од центра града. Црвена армија остварила је бројчану предност и нападала је град са 90 000 људи.
За два дана делови Друге ударне армије при подршци 4. и 18. ваздушне армије уништили су спољни део одбране а напад на сам град почео је 27. марта. Два дана су се водиле уличне борбе око хемијског завода и северних делова града. Без обзира на очајнички отпор немачке војске, фолксштурма јединице Црвене армије сломиле су отпор 31. марта. Уништено је преко 10 000 немачких војника, заробљено је 140 тенкова и 358 артиљериских оруђа и 45 онеспособљених подморница у луци.
У току целе операције у Источој Померанији уништена је 21 немачка дивизија и 8 бригада од којих 6 дивизија и три бригаде у потпуности. Убијено је више од 90 000 немачких војника док је заробљено 100 000. Совјетска војска заробила је 850 тенкова и јуришних оруђа, 430 авиона на аеродромима те више од 5500 минобацача. Такође у самој луци је заробљено 45 неисправних подморница. Црвена армија платила је велику цену у једној од последњих великих операција . Погинуло је 52 740 војника а рањено је 172 400.
Узевши у обзир цену која је плаћена и могућности немачких јединица нарочито оклопних, сматра се да је одлука Георгија Жукова да се прво ликвидира северна група немачке војске пре напада на Берлин била исправна. Операцијом је у потпуности ликвидирана опасност по десно крило Црвене армије.