Црвени насртај: Како су два патролна брода истерала америчку крстарицу и разарач из Црног мора

снимак екрана: „Безаветни“ насрће на „Јорктаун“
Крајем осамдесетих година прошлог века оружане снаге Совјетског Савеза често су се сусретале са америчким провокацијама. Предњачила је фамозна Шеста флота Ратне морнарице Сједињених Америчких Држава чији бродови су редовно проверавали совјетске границе. Два патролна брода руске Црноморске флоте 12. фебруара 1988. године одузели су на дужи рок жељу америчким морнарима да залазе у територијалне воде СССР-а.

Црноморска флота је на време сазнала за нови поход бродова америчке Ратне морнарице недалеко од њене зоне контроле, као и највероватнију повреду границе. У питању су били крстарица „Јорктаун“ и разарач „Керон“.

У штабу је разрађен план праћења америчких бродова и евентуалног пружања отпора. Задатке су добиле посаде патролних бродова „Безаветни“ и „СКР 6“. Командант групе капетан друге класе Николај Михејев добио је наређење да прво спречи Американце да уђу у територијалне воде СССР-а, а ако реакција изостане изврше „насртај“, маневар сличан обрушавању, када брод тангенцијално закачи бочну страну преступника приморавајући га да промени курс.

Као што је команда Црноморске флоте и претпоставила, екстремне мере су морале да буду примењене. Америчка команда је на упозорење о уласку у акваторију Совјетског Савеза одговорила да ништа не крши и да неће променити курс у складу са „правилима слободног пролаза“.

Циљ „Безаветног“ са депласманом од три хиљаде тона био је троструко већи „Јорктаун“ (депласман 9,2 хиљаде тона). Малом „СКР 3“ са депласманом од свега 1,3 хиљаде тона припао је „Керон“ од 7,8 хиљада тона. Капетани патролних бродова имали су изузетно опасан задатак, крстарица и разарач могли су без проблема да их униште. Међутим, посаде америчких бродова нису очекивале одлучна дејства од совјетских морнара, пошто су били свесни своје предности. Како се касније сећао Николај Михејев посада „Јорктауна“ окупила се на палуби, где су морнари и официри уз смех показивали непристојне гестове, фотографисали се и снимали камером. Снимци амбијента на броду и тренутак напада, присутни су на интернету у великом броју.

Приближивши се најпре на растојање од четрдесет метара, а потом га смањивши на десет, капетани совјетских бродова добили су потврду наредбе „дејствовати према плану операције“. Први насртај „Безаветног“ био је под углом од око тридесет степени на леви бок америчке крстарице. Приликом удара сидро патролног брода поцепало је оплату „Јорктауна“, на коме се од трења запалила фарба. Пре само неколико тренутака весели чланови посаде крстарице разбежали су се с палубе у одељења, а командир појурио ка капетанском мосту.

Владимир Богдашин који је командовао „Безаветним“ спасао је брод из критичне ситуације после судара и извео други насртај, снажнији и ефикаснији. Удар је био у подручју хелиодрома где су одсечене све сајле. Патролни брод је покидао оплату надградње, поломио командни чамац и склизнуо на крму, где је оштетио лансирни уређај ракете „Харпун“. Два њена контејнера била су уништена, а ракетама ишчупане бојеве главе. Касније се испоставило да је на крстарици избио и пожар.

Насртај „СКР-6“ на „Керон“ није изазвао толико озбиљне последице. Разарач се приближио „Безаветном“ како би га заједно са „Јорктауном“ стегао у клешта. Николај Михејев је на та дејства одреаговао наредивши да се припреми за лансирање бацач реактивних бомби РБУ-6000 у правцу оба америчка брода. Када су то видели амерички бродови су се окренули, међутим на крстарици је почела припрема за узлетање пара хеликоптера.

Пошто је известио командни центар, Николај Михејев је противницима саопштио да ће њихови хеликоптери у случају полетања бити оборени због нарушавања ваздушног простора Совјетског Савеза. Упозорење није имало ефекта. Американци су зауставили своје летелице тек када су се изнад њих појавила два „до зуба“ наоружана Ми-24. Група совјетских хеликоптера управо се налазила у близини.

„Јорктауну“ и „Керону“ остало је само да напусте совјетске територијалне воде. Команда америчке бродске групе водила је преговоре са својим претпостављенима око 24 часа, а наредног дана заузела курс у правцу изласка из Црног мора.

Овај догађај војни историчари називали су и „црвеним таранским ударом“, „последњим инцидентом у хладном рату“ и „даном када је могао да започне Трећи светски рат“. Међутим без обзира на то како крстили поменути догађај, ефекат одлучних дејстава совјетских морнара био је очигледан, провакације америчке Ратне морнарице нетрагом су нестале.

Нема више ни бродова који су у инциденту учествовали. Брод „Безаветни“ је 1997. године дат Украјини, где је променио име у „Дњепропетровск“. Више није био у саставу активних бродова, а 2005. године демонтиран је и послат у Турску. На том путу је овај патролни брод и потонуо.

„СКР-6“ избрисан је из састава Ратне морнарице још 1990. године када је рециклиран.

Крстарица „Јорктаун“ отписана је 2004. године. Налази се у бази за одржавање резервних бродова Ратне морнарице САД у Филаделфији.

Разарач „Керон“ изашао је из употребе у октобру 2001. године, да би неколико месеци касније потонуо на подручју морнаричке базе у Порторику током субверзивних тестирања трупа.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“