Од пољске пешадијске дивизије до пољске армије. Како су се Пољаци борили на страни Црвене aрмије?

Jавно власништво

У заробљеништву у Совјетском Савезу налазио се велики број пољских војника, а такође велики број Пољака допао је у територијалне оквире СССР након пакта Рибернтроп-Молотов. С обзиром да је рат у Совјетском Савезу улазио у другу годину те су власти мобилисале све напоре за супротстављање непријатељу, никла је идеја о формирање пољске армије од добровољаца који би се борили на страни СССР са циљем ослобођења сопствене земље. Други циљ је свакако био да СССР по ослобођењу Пољске има ембрион од кога ће развити пољску народну армију у новој социјалистичкој Пољској.

Шестога маја 1943. године Државни комитет одбране СССР издао је наредбу о формирању 1. пољске пешадијске дивизије под називом пољског националног хероја „Тадешуа Кошћушка“. Формирање дивизије почело је 14. маја 1943. године у близини Рјазањ. За симбол новоформиране пољске војске изабран је орао који се налазио на месту саркофага Болеслава III.

Варшавска пешадијска дивизија (реконструкциja)

Формирање пешадијске дивизије урађено је према нормативима Црвене Армије за додатним ојачавањем структуре јединице. У састав дивизије су ушла три пешадијска пука, пук артиљерије, женски батаљон и дивизиони и одељења везе, минобацача и противтенковских оруђа. Упоредо се почело са формирањем пољског тенковског пука, а крајем јула почело се са развијањем пољске авио јединице.

Униформе нове пољске армије биле су обрасца пољске армије из 1939. само уместо кокарде налазио се орао. Дивизија је била снабдевана као совјетска гардијска пешадијска дивизија. Породице припадника јединице добијале су пензију и помоћ државе исто као и припадници Црвене Армије.

Прву борбу дивизија је имала код места Ленино у Могиљевској области 12. и 13. октобра 1943. Пољска дивизија у садејству са Црвеном Армијом нападала је немачке одбрамбене положаје. Наступање је подржавала 233-а тенковска бригада. У току дводневник борби Пољаци су се показали достојоно, успели су да ослободе Тригубово и Плзухи. Три борца дивизије добили су орден хероја СССР. Због значајних губитака у току изнурујућих борби јединица је повучена 14. октобра на попуну.

Већ у августу 1943. почело се са формирањем 1. пољског корупса чије костур чинила дивизија. Корпусу су придодати тенковски пук и авијацијски пук(32 авиона Јак-1). Број људи који су приступали јединици непрекидно је растао. Отворена је пољска официрска школа. На крају корпус је у потпуности формиран крајем 1944. Одмах се пошло даље ка развијању пољске армије.

С обзиром да је постојао људски и ресурсни потенцијал, на одлуку о формирању армије није се дуго чекало. Већ у марту 1944. донета је одлука о формирању 1. пољске армије на бази корпуса. Пољски генерал-лајтнант Егмунт Берлинг постао је главнокомадујући. На пролеће 1944. 1. пољска армија добила је попуну од 52 000 људи, међутим као главни проблем јавио се недостатак официра. До лета 1944. армија је бројала 90 000 људи.

Егмунт Берлинг (десно) у Прагу, 1945.

У борбена дјества армија је стутпила у саставу 1. белоруског фронта када је 20. јула форсирала Западни Буг и ступила на територију Пољске. Врло брзо дошли су у сусрет да просовјетском Армијом Лудове са којом су се заједно ујединили у Војску Пољске. Најкрвави део пута армије био је заправо сам крај рата. Одмах након тога Пољска армија сменила је 8. гардијску армију прешавши на леву  обалу реке Висле. У време борби за Мангушевски мостобран нарочито се истакла. Немци су од 5-13. августа извршили снажан контранапад са две тенковске и једном пешадијском дивизијом подржаних са 600 авиона. Вермахт је приликом ових контранапда претрпео тешке губитке а Пољаци су се поново добро показали у борби. Након очувања мостобрана и остатак Пољске армије прешао је Вислу након чега је 8. гардијска армија наставила наступање.

У августу 1944. Пољски комитет националног ослобођења издао је декрет о мобилизацији, позивајући у војску све од 1921-1924 годишта, а такође официре, подофицире и специјалисте старе пољске армије. Позвано је више од 100 000 људи.

Победоносни поход се настављао, 14. септембра 1. пољска армија ослободила је предграђе Варшаве, Прагу, а затим је учествовала у неуспешном форсирању Висле ради помоћи устанку у Варшави. У Варшаву су тек ступили 19. јануара 1945. после жестоких борби.

Победоносни поход настављен је у оквиру Источно-Померанске операције у заузећу Колберга и Данцига (Гдањска). У Штетину пољска армија је заустављена ради прегруписавања јер је имала преко 7.000 погинулих и несталих војника. За заузеће Колберга 4 пука пољске армије наредбом Стаљина добили су називе «Колберски». У току читавог ослобађања Пољске 1. пољска армија имала је више од 10 000 погинулих, 27 000 рањених и 6 несталих војника.

У 1945. прва и новоформирана друга армија имале су заједно више од 200 000 људи, тенковски корпус, ваздушни корпус и чиниле су 10% од свих снага које су учествовале у Берлинској операцији у којој су се истакле. Пољаци су имали преко 10.000 погинулих војника приликом заузећа Берлина чиме је завршена ратна епопеја ове армије.

Пољска армија на путу у Берлин, 1945.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“