Јаши-кишињевска офанзива, једна од најбрилијантнијих операција Црвене армије

Совјетска војска у Букурешт 31. авуста 1944.

Совјетска војска у Букурешт 31. авуста 1944.

wikimedia
Командант батерије је овако описао снагу совјетског артиљеријског удара: „Када смо се покренули напред, по дубини од десет километара, земља је била потпуно црна. Одбрана противника је била уништена. Непријатељски заклони ископани за целог човека, претворени су у мале јарке до колена. Ако је неки бункер чудом преживео, у њему су остајали мртви војници противника, који нису имали видних рана. Смрт је наступила од гушења, услед недостатка ваздуха од количине граната и експлозија“.

У августу 1944. Црвена армија дошла је на јужном правцу наступања на капије Балкана. За предстојећу операцију на овом правцу десила се и једна срећна околност. Немачка команда је непосредно пре почетка операције са овога правца пребацила 12 дивизија у Белорусију и Украјину као стратешки важније правце. Без обзира на то, немачка команда је заједно са својим румунским савезницима формирала дубоко ешалонирану одбрану, која се састојала из три линије. Градови на правцу операције били су опасани великим рововима и међусобно повезани.

Политичка ситуација у самој Румунији била је веома сложена. Због наступања немачки савезници почели су да размишљају о разним могућим сценаријима, са друге стране Немачка је желела да их одржи у својој орбити што је дуже могла. У изнурујућој борби која је следила, трупе Румунијe, Мађарске, Финске и осталих сателита значиле су много немачкој команди. Четвртог августа 1944. дошло је до сусрета Јоана Антоанескуа са Хитлером. На том састанку Хитлер је уверавао румунског савезника да ће Вермахт штитити Румунију исто као и Немачку. Он је са друге стране тражио од Антоанескуа да смири ствари у Румунији, због тога што је незадовољство влашћу Антоанескуа расло сваким даном услед великих губитака румунске војске, погоршања економске ситуације и приближавања Црвене армије границама Румуније.

Совјетска команда је пошла од претпоставке да су румунске снаге, које су се налазиле на крилима, мање борбено способне од немачких. Због тога је донесено решење да се нанесе моћан удар по крилима. Да би испунила ову замисао совјетска команда је предузела оперативно маскирање да би непријатељ мислио да је основни правац наступања на повољнијем кишињевском правцу. Црноморска флота требала је да пружи подршку наступајућим снагама у приобалном подручју док је један од задатака авијације био да уништи војно-поморске базе Констанца и Сулин.

Црвена армија је на почетку операције бројала 1 300 00 људи, 16 000 артиљериских оруђа и минобацача, 1870 тенкова и јуришних оруђа и 2200 авиона. Овој сили супротставила се комбинована немачко-румунска група бројности око 900 000 људи, 7600 артиљеријских оруђа и минобацача, око 400 тенкова и 810 авиона.

Јаши-кишињевска операција почела је ујутро 20. августа до тада ретко виђеном артиљеријском припремом. Први задатак артиљеријске припреме је био да уништи прву линију одбране и отвори пут тенковима и пешадији, а други да настави подршку у даљем пробијању у одбрану наперијатеља. Колико је био моћан артиљеријски удар записао је један командант батерије:

«Када смо се покренули напред, по дубини од десет километара, земља је била потпуно црна. Одбрана противника практично је била уништена. Непријатељски заклони ископани за целог човека, претворени су у мале јарке до колена. Бункери су били уништени. И ако је неки бункер чудом преживео, у њему су остајали мртви војници противника, који нису имали видних рана. Смрт је наступила од гушења, услед недостатка ваздуха од количине граната и експлозија».

Ударна група 2. Украјинског фронта пробила је прву а 27. армија и другу линију одбране током средине дана. Био је то муњевит продор. На правцу пробоја 27. армије уведена је 6. тенковска армија после чега је по признању генерала Ханса Фризнера «наступио невероватни хаос». Немачко командовање покушало је контранападима две пешадијске и једне тенковске дивизије да поправи ситуацијu, међутим тај покушај се завршио потпуно неуспешно. До 21. августа пробој фронта се протезао на 65 км у ширину и до 40 км по дубини. Пробивши сва три одбрамбена појаса снаге Црвене армије заузеле су стратешки важан град Јаши и Тиргу Фрумос. Трећи  украјински фронт пробијао се на јужном сектору 6. немачке и 3. румунске армије.

Увидевши како се катастрофа брзо приближава после првог дана борбе командант групе «Јужна Украјина» Фриснер, донео је одлуку о брзом повлачењу немачке војске преко реке Прут како би избегао окружење, без обзира на наређења Хитлера. Међутим због брзине наступања  Црвене армије та одлука се показала као закаснела. Совјетске снаге су већ пресекле основни пут повлачења Немцима на запад. Следећег дана 22. августа десанта група 46. армије форсирала је Дњестарски лиман и ослободила је град Акерман а затим кренула у наступање на западном правцу.

Црвена армија је водила борбу са окруженим немачким и румунским трупама и у исто време настављала наступање по целом фронту. Осамнаести механизовани корпус ушао је у рејон Хуши, 7. механизовани корпус је прешао Прут и дошао у рејон  Леушена, а 4. гардијски механизовани корпус дошао је до Леова, 46. армија потиснула је 3. румунску армију ка Црном мору, која је 24. августа обуставила отпор. Такође 5. ударна армија под командом генерала Берзарина заузела је Кишињев. За четири дана операције фронт је пробијен по дубини  на 130-140 км. У окружењу се нашло 18 непријатељских дивизија. Цела територија Молдавије била је очишћена до 26. августа. 

Као последица муњевитог совјетског наступања краљ Михај I одлучио се да подржи пуч против власти Антоанескуа и пронацистичких генерала. Нова влада у позадини немачке војске објавила је да напушта савез са Немачком. Као одмазду Немци су бомбардовали Букурешт. Желевши да убрза слом немачког утицаја у Румунији, совјетска команда је послала 50 дивизија у дубину Румуније да би помогли пучистима, док је 34 дивизије оставила да заврше са окруженом групом. До краја 27. августа окружена немачко-румунска војска потпуно је уништена или је капитулирала.

Јаши-кишињевска операција представљала је једну од најбрилијантних офанзива Црвене армије. За само неколико дана муњевитим наступањем ликвидирала је Румунију као немачког савезника и уништила основне немачке снаге у Румунији. Непријатељски губици износили су 135 000 мртвих, рањених и нестали док је 206 600 војника заробљено, уништено је преко 300 непријатељских тенкова и преко 500 авиона. Губици Црвене армије износили су 67 130 људи од чега 13 197 погинулих војника, 75 изгубљених тенкова и јуршиних оруђа и 111 авиона. Победа је била потпуна.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“