3 најсмелије теорије о трагедији на Превоју Дјатлова

Фонд памяти группы Дятлова
Црна магија, ванземаљци и шпијунажа – све то су у извесном тренутку била објашњења за девет мистериозних смрти на Уралу.

Фотографија коју овде видите приказује „Дјатловљеву групу”: деветоро планинара који су кренули у зимску експедицију кроз планинске пределе Сибира. Испоставило се да је ова авантура била последње што ће учинити, јер су у планини сви изгубили живот у мистериозним околностима.

Иако су планинари редовно правили фотографије и дневничке забелешке, овај случај и после 60 година остаје нерешен.

Мада је званична истрага закључила да је „узрок смрти непозната несавладива сила коју планинари нису могли да избегну”, неодређеност овог закључка, вишеструке грешке које су начинили истражитељи и бројне необјашњиве чињенице о околностима трагедије подстакли су изношење на десетине теорија завере. Ово су неке од најпопуларнијих:

1. Шпијунска завера

1959. године свет се налазио усред хладног рата између Совјетског Савеза и Сједињених Држава. Сваки аспект живота у СССР-у био је окружен велом тајновитости, а у земљи је владала параноидна сумња да се у свему крије нека шпијунска завера. Шта ако ови страхови нису били без основа?

Неки верују да је тако. Група аутора, који објављују под именом Алексеј Ракитин, верује да су КГБ, страни шпијуни (највероватније ЦИА) и совјетска контраобавештајна служба били умешани у овај фатални инцидент.

Према њиховој теорији, планинари су заправо били тајни КГБ агенти чији је контраобавештајни задатак био сакривен под параваном планинарске експедиције. Њихов циљ је, наводно, био да осујете операцију страних шпијуна у СССР-у. Аутори као алтернативу наводе још једну претпоставку: да је један од планинара био издајник који је желео да планинарску експедицију искористи како би проследио информације страној обавештајној служби.

Ма колико невероватно ова теорија можда звучи, она није сасвим без основа. Утврђено је да су три дела одеће пронађена на телима преминулих планинара на месту несреће била радиоактивна.

„Делови одеће били су контаминирани када је радиоактивна прашина пала из атмосфере или су били подложни контаминацији приликом контакта са радиоактивним супстанцама”, наводи се у званичном извештају, што оставља простор за интерпретацију.

Заговорници „шпијунске” теорије верују да кључ за решење мистерије лежи у чињеници да су двојица планинара, Георгиј Кривонишченко и Рустем Слободин, били запослени у затвореном граду Чељабинск-40 (данашњи Озјерск), где се током хладног рата производио плутонијум за оружје.

Ово би објаснило контаминацију неких делова одеће пронађених на месту трагедије и такође дало основу за могућу обавештајну операцију (или злочин) који су довели до смрти деветоро људи и намерног заташкавања од стране КГБ-а.

2. Црна магија на делу

Друга популарна теорија тврди да су планинари били жртве локалних староседелаца чију „свету планину” су оскрнавили, било случајно било намерно.

Када су тела планинара пронађена, истражитељи су најпре посумњали да се ради о масовном убиству које су извршили припадници народа Манси. То је локална етничка група која се претежно бави ловом и чија се насеља налазе око 100 km од места трагедије.

Међутим, током даље истраге, власти су одбациле ову верзију.

„Истрага није утврдила присуство других људи осим чланова групе Дјатлова 1. или 2. фебруара 1959. у рејону 'коте 1.079' (како су тада називали рејон несреће). Такође је утврђено да су припадници народа Манси који живе на 80-100 километара од тог места пријатељски настројени према Русима, пружајући туристима смештај, помоћ итд. Место на којем је група страдала сматра се непогодним за лов и за чување ирваса зими”, наводи се у званичном извештају на крају истраге.

Мада су званични истражитељи народ Манси прецртали са листе осумњичених, неке теорије завере постављају припаднике овог народа у центар тајанствене трагедије. 2019. године Анатолиј Степочкин, локални мештанин, тврдио је за националну телевизију да му је један припадник Манси народа рекао да су планинаре убили његови сународници. 

„Туристи су оскрнавили Свето место. Када су шамани то сазнали, рекли су ловцима да их пронађу. Када су чланови групе  Дјатлова отишли на спавање, шамани су сишли до шатора и бацили на планинаре чини. После неког времена сви су били мртви. Ако су нам учинили нешто лоше, ми смо им узвратили злом”, наводно је рекао неидентификовани припадник Манси народа Степочкину.

Мада због овог телевизијског „признања” случај није поново отворен, теорија о „црној шаманској магији” фасцинирала је многе љубитеље мистерија.

3. „Блиски сусрет треће врсте”

Ова фотографија, која се често назива „снимак бр. 34”, искључена је из истраге због лошег квалитета. Заговорници НЛО теорије инсистирају на томе да се на овој фотографији крије истина о инциденту на Превоју Дјатлова.

2019. године новинари су интервјуисали Бориса Сичева, члана истраживачког тима, чији је задатак у то време био да пронађе тела настрадалих планинара. Он је рекао да је његов тим приметио необичан феномен који су назвали „ватрена лопта”.

„Видели смо ватрену лопту која је лебдела на небу у близини превоја. Изгледала је као месечев диск, али то није био Месец. Лопта је била већа у пречнику. Удаљила се од превоја и ледбећи отишла од нас. Нисмо видели светлосни сјај. А онда је само нестала са хоризонта. Било смо збуњени”, рекао је Сичев том приликом.

Многи теоретичари завере верују да је број виђења „ватрених лопти” или „светлосних кугли” намерно занемарен било због неспособности истражитеља да их објасне било зато што је стварно постојала нека НЛО завера.

Заговорници ове теорије верују да су ове „ватрене лопте” изазвале смрт планинара емитујући према њима зраке непознате врсте енергије. Занимљиво је да је један од најзначајнијих заступника ове теорије био бивши совјетски јавни тужилац Лав Иванов.

Не тврди свака „ванземаљска” теорија да је НЛО одговоран за смрт групе Дјатлова. Неки људи верују да су сличан ефекат имали метеори или пробна лансирања тајних ракета од стране совјетске војске.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“