Како су се челичили совјетски људи: 20 пропагандних постера о здрављу

V.V. Selivanov, Archive photo
СССР је бринуо о својим грађанима, барем о њиховом здрављу, јер ако нису били јаки и здрави, нису могли бити ни продуктивни чланови пролетаријата!

1. Совјетске власти уредиле су све сфере људског живота, почев од рођења детета. Постојала су строга правила о томе како треба хранити, купати бебу и бринути се о њој. Један од најпознатијих постера гласи: „Наша деца не треба да пате од дијареје”. На њему се наводе савети о томе како одржавати чистоћу посуђа које користе бебе и мала деца.

2. Совјети су такође веома бринули о здрављу жена. Желели су да оне буду здраве и да не одсуствују са посла. Постери су заправо понекад били једини извор информација за младе жене. „Да ли водите рачуна о својим брадавицама? Перите их сваког дана хладном водом.”

3. Челичење, или јачање имунитета, био је један од најпопуларнијих метода у совјетској медицини. Веровало се да то помаже у превенцији многих болести, посебно прехладе. Деца у совјетским обдаништима су спавала напољу чак и на цичи зими. „Ако желиш бити здрав, челичи се!”

4. „Спречите ширење грипа!” Од људи се тражило да позову лекара и не одлазе на посао у случају грипа „како не би заразили друге”.

5. У раном периоду Совјетског Савеза, а делимично и за време рата, совјетски званичници су морали да се боре са ниским нивоом образовања грађана: „Немојте пити нетретирану воду.”

6. „Чувајте се дизентерије”: овај постер људима такође саветује да пију само прокувану воду, као и да чисте поврће. Многи сељаци су били навикли да га једу право из земље.

7. Још једна болест против које се борио Совјетски Савез била је колера. Важила су слична правила: избегавајте непречишћену воду, не једите ништа са дивљих пијаца и терајте муве са хране.

8. „Борећи се за здрав живот, победићемо туберкулозу.” У Совјетском Савезу ова болест се схватала озбиљно и било је основано неколико истраживачких института за борбу против ње.

9. Један од најчешћих савета за људе био је да чувају линију. „Храните се разноврсно, редовно, умерено. Добити вишак килограма значи остарити!”

10. Млади људи је требало да се баве спортом, јер је „спорт здравље и лепота”.

11. Један од најпознатијих совјетских слогана био је варијација латинске изреке mens sana in corpore sano: „Здравом духу потребно је здраво тело.”

12. С обзиром да су Руси одувек били склони прекомерној употреби алкохола, совјетска агитација је пропагирала трезно стање. Овај постер показује како изгледа човек после посете „старим пријатељима”: вотки и цигаретама.

13. Људима се саветовало да воде рачуна и о срцу. Немојте се нервирати на послу, немојте пушити, довољно једите и спавајте и проводите време на свежем ваздуху.

14. У Совјетском Савезу званично није било секса... Па су људи били слабо сексуално едуковани и нису ништа знали о контрацепцији. Зато су совјетске власти морале да упозоре грађане на опасност од пролазних афера и да их едукују како да се брзо ослободе полних болести. 

15. „Бити давалац је велика част за родољуба.” Они који су донирали крв добијали су слободне дане (а студенти су тог дана били ослобођени часова).

16. Сматрало се да је лекарска професија веома часна (а лекари су били високо поштовани и сматрани су за образоване и паметне људе). „Лекар је пријатељ народа!”

17. Један од најчешћих савета, осим тога да се треба бавити спортом, било је да се редовно перу зуби. Већина Руса на то није била навикла, посебно не они са села. Зато су Совјети почели да рекламирају прашак и пасту за зубе и да децу подстичу да развију ову навику.

18. Овај постер објашњава одраслима колико може бити опасан болестан зуб и да неодлазак код зубара може довести чак и до обољења срца.

19. Људима се такође саветовало да посете офталмолога ако имају проблема са очима и да не користе кућне лекове. Вид би требало проверавати једном годишње, а ко пати од зрикавости, требало би што пре да набави одговарајуће наочаре. 

20. И коначно, један савет за сва времена: „Перите руке пре јела!”

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“