Како су се Козаци борили за и против Хитлера

Козаци су вековима били и понос и главобоља руских царева. У замену за одређени степен самоуправљања овај војни сталеж, који је настао мешањем различитих етноса, чувао је границе Руског царства. 

Global Look Press

Одлични коњаници Козаци знали су да престраве непријатеља, брзо и ефикасно су растеривали демонстрације на трговима и били лична царева гарда. Са друге стране, слободољубиви Козаци би планули чим осете да им неко одузима права и прети њиховом начину живота.    

Николај II са члановима породице и кубањским Козацима

Getty Images

Крај монархије и грађански рат поделио је Козаке као и читав народ. У муњевитим јуришима коњице на бескрајним просторима југа Русије сударали су се сад црвени и бели Козаци. 

Козаци на Источном фронту, 1915.

Getty Images

Већина Козака је била ипак на страни Белог покрета, пошто су им нове власти одузимале права и земљу, а након победе у Грађанском рату совјетска власт им то није заборавила. Политика која се спроводила је имала за циљ да сам појам козаштво нестане из руског језика. Козаци су изгубили право да приступе Црвеној армији (изузев оних који су од почетка рата били на страни бољшевика). 

Божић 1915.

Getty Images

 „За отаџибну, за Стаљина!“

Међународна ситуација тридесетих година и опасност од великог рата натерали су совјетско руководство да промени однос према Козацима. Почела је кампања за „совјетско козаштво“. Држави је изненада затребао препород козачких традиција и активно учешће Козака у друштвеном животу. 

Козаци бољшевици

МАММ/МДФ/russiainphoto.ru

Најважније је то да је 1936. укинута забрана да Козаци служе у Црвеној армији. Неке коњичке јединице су се звале „козачке“. Затим су почели да формирају козачке дивизије и корпусе у којима су војници могли да носе традиционалну козачку униформу. Већ догодине Козаци су учествовали у паради на Црвеном тргу. 

Аркадий Шайхет/russiainphoto.ru

Козачке дизивије су учествовале у свим значајним биткама Великог отаџбинског рата. Коњаници су били наоружани сабљама, пушкама, митраљезима па и топовима. Нису могли да се супротставе немачким тенковима али су били веома корисни у контранападима, када је непријатељ бежао главом без обзира. Ефикасност Козака је знатно порасла 1943. када су добили пукове противтенковске артиљерије и противваздушне одбране. 

Мај 1944.

Getty Images

За хероизам козачке јединице су често проглашаване за гардијске. Тако је једна од најлегендарнијих јединица Црвене армије постала Трећа гардијска коњичка дивизија у којој су били углавном Козаци са Кубања. Од јула 1941. до маја 1945. дивизија је прешла 12700 км кроз територију СССР, Пољске и Немачке, учествовала у биткама за Москву, Варшаву и Берлин. 

Април 1942.

Getty Images

Козак у Другом светском рату није обавезно био коњаник. Девета краснодарска козачка пешадијска дивизија је била тако опасна да су њене припаднике Немци назвали „Стаљинове главосече“. Један од најбољих совјетских тенкиста (52 уништена нацистичка тенка) био је Козак Дмитриј Лаврињенко, а конструктор оружја Фјодор Токарев (отац „тетејца“ и главне пушке Црвене армије СВТ) је такође Козак. 

Фјодор Токарев и његов син Максим

Public domain

„Против комуниста, Јевреја и њихових слуга“ 

Ако је већи део Козака бранио отаџбину, неки нису могли да опросте совјетској власти старе увреде и прешли су на страну Немаца. На окупираним територијама кубањског и донског козаштва активно су формиране козачке дружине и полицијски батаљони који су се борили против партизана или били чувари заробљених црвеноармејаца. 

Archive photo

Са нацистима у Русију су се вратили и козачки атамани који су напустили земљу после пораза у Грађанском рату. Један од њих Петар Краснов је још првог дана почетка операције Барбароса 22. јуна 1941. Козацима ово поручио: „Молим да се пренесе свим Козацима да овај рат није против Русије, већ против комуниста, Јевреја и њихових слуга, који тргују руском крвљу. Нека Бог чува немачко оружје и Хитлера!“ 

Петар Краснов, генерал-мајор Руске императорске армије, атаман Донске војске, политичар и публициста

Public domain

Фирер није имао ништа против козачких колаборациониста јер идеолози Трећег Рајха су сматрали Козаке потомцима Острогота или Источних Гота, односно чистим Аријцима. Велику улогу је у томе одиграла подршка коју су Козаци у Немачкој пружили Националсоцијалистичкој немачкој радничкој партији НСДАП још пре него је дошла на власт. 

Козаци у немачким униформама (Француска)

Scherl/Global Look Press

У козачким јединицама Вермахта и СС нису били само Козаци. На пример, 15. козачки корпус СС је пред крај рата располагао са 25000 људи, а били су то Козаци, совјетски заробљеници који су прешли на страну Немачке и око 5000 немачких војника. 

Козак у немачкој униформи

German Federal Archives

На Балкану је било пуно Козака који су се борили на страни Хитлера. Управо су одатле бежали у Аустрију и предали се Енглезиме, само да их не дохвати Црвена армија. 

Козаци у немачким униформама

Scherl/Global Look Press

Али Енглези су 28. маја 1945. предали СССР-у око 50.000 Козака колаборациониста. Над руководиоцима је извршена смртна казна а остали су робијали наредних 10 година.

Суђење атаману Петру Краснову, 16.01.1947.

С.С.Максимов,М.Е.Карышева/Воениздат, 1979.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!