Како су се Козаци борили за и против Хитлера

Георгий Хомзор/Sputnik; Getty Images; Archive photo
Хитлер је високо ценио Козаке, говорио да су то прави Аријци и обећавао им сва земаљска блага у случају победе Немачке. Без обзира на то, само је мали број Козака прешао на страну нациста. Козаке у Црвеној армији швабе су упамтиле као „Стаљинове главосече“.

Козаци су вековима били и понос и главобоља руских царева. У замену за одређени степен самоуправљања овај војни сталеж, који је настао мешањем различитих етноса, чувао је границе Руског царства. 

Одлични коњаници Козаци знали су да престраве непријатеља, брзо и ефикасно су растеривали демонстрације на трговима и били лична царева гарда. Са друге стране, слободољубиви Козаци би планули чим осете да им неко одузима права и прети њиховом начину живота.    

Николај II са члановима породице и кубањским Козацима

Крај монархије и грађански рат поделио је Козаке као и читав народ. У муњевитим јуришима коњице на бескрајним просторима југа Русије сударали су се сад црвени и бели Козаци. 

Козаци на Источном фронту, 1915.

Већина Козака је била ипак на страни Белог покрета, пошто су им нове власти одузимале права и земљу, а након победе у Грађанском рату совјетска власт им то није заборавила. Политика која се спроводила је имала за циљ да сам појам козаштво нестане из руског језика. Козаци су изгубили право да приступе Црвеној армији (изузев оних који су од почетка рата били на страни бољшевика). 

Божић 1915.

 „За отаџибну, за Стаљина!“

Међународна ситуација тридесетих година и опасност од великог рата натерали су совјетско руководство да промени однос према Козацима. Почела је кампања за „совјетско козаштво“. Држави је изненада затребао препород козачких традиција и активно учешће Козака у друштвеном животу. 

Козаци бољшевици

Најважније је то да је 1936. укинута забрана да Козаци служе у Црвеној армији. Неке коњичке јединице су се звале „козачке“. Затим су почели да формирају козачке дивизије и корпусе у којима су војници могли да носе традиционалну козачку униформу. Већ догодине Козаци су учествовали у паради на Црвеном тргу. 

Козачке дизивије су учествовале у свим значајним биткама Великог отаџбинског рата. Коњаници су били наоружани сабљама, пушкама, митраљезима па и топовима. Нису могли да се супротставе немачким тенковима али су били веома корисни у контранападима, када је непријатељ бежао главом без обзира. Ефикасност Козака је знатно порасла 1943. када су добили пукове противтенковске артиљерије и противваздушне одбране. 

Мај 1944.

За хероизам козачке јединице су често проглашаване за гардијске. Тако је једна од најлегендарнијих јединица Црвене армије постала Трећа гардијска коњичка дивизија у којој су били углавном Козаци са Кубања. Од јула 1941. до маја 1945. дивизија је прешла 12700 км кроз територију СССР, Пољске и Немачке, учествовала у биткама за Москву, Варшаву и Берлин. 

Април 1942.

Козак у Другом светском рату није обавезно био коњаник. Девета краснодарска козачка пешадијска дивизија је била тако опасна да су њене припаднике Немци назвали „Стаљинове главосече“. Један од најбољих совјетских тенкиста (52 уништена нацистичка тенка) био је Козак Дмитриј Лаврињенко, а конструктор оружја Фјодор Токарев (отац „тетејца“ и главне пушке Црвене армије СВТ) је такође Козак. 

Фјодор Токарев и његов син Максим

„Против комуниста, Јевреја и њихових слуга“ 

Ако је већи део Козака бранио отаџбину, неки нису могли да опросте совјетској власти старе увреде и прешли су на страну Немаца. На окупираним територијама кубањског и донског козаштва активно су формиране козачке дружине и полицијски батаљони који су се борили против партизана или били чувари заробљених црвеноармејаца. 

Са нацистима у Русију су се вратили и козачки атамани који су напустили земљу после пораза у Грађанском рату. Један од њих Петар Краснов је још првог дана почетка операције Барбароса 22. јуна 1941. Козацима ово поручио: „Молим да се пренесе свим Козацима да овај рат није против Русије, већ против комуниста, Јевреја и њихових слуга, који тргују руском крвљу. Нека Бог чува немачко оружје и Хитлера!“ 

Петар Краснов, генерал-мајор Руске императорске армије, атаман Донске војске, политичар и публициста

Фирер није имао ништа против козачких колаборациониста јер идеолози Трећег Рајха су сматрали Козаке потомцима Острогота или Источних Гота, односно чистим Аријцима. Велику улогу је у томе одиграла подршка коју су Козаци у Немачкој пружили Националсоцијалистичкој немачкој радничкој партији НСДАП још пре него је дошла на власт. 

Козаци у немачким униформама (Француска)

У козачким јединицама Вермахта и СС нису били само Козаци. На пример, 15. козачки корпус СС је пред крај рата располагао са 25000 људи, а били су то Козаци, совјетски заробљеници који су прешли на страну Немачке и око 5000 немачких војника. 

Козак у немачкој униформи

На Балкану је било пуно Козака који су се борили на страни Хитлера. Управо су одатле бежали у Аустрију и предали се Енглезиме, само да их не дохвати Црвена армија. 

Козаци у немачким униформама

Али Енглези су 28. маја 1945. предали СССР-у око 50.000 Козака колаборациониста. Над руководиоцима је извршена смртна казна а остали су робијали наредних 10 година.

Суђење атаману Петру Краснову, 16.01.1947.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“