На данашњи дан пре 24 године, потпуковник Пјотр Захарчук је ризикујући сопствени живот на брзину организовао интервентну јединицу за пружање прве помоћи и евакуацију рањених бораца који су се нашли на удару сепаратиста током операције која је шифровано прозвана „Одмазда“. Наиме, групација добро наоружаних терориста (јачине 1,500 људи) је изненада упала у Грозни и успела да заузме већи број објеката у северозападном делу града. Захваљујући својој поретљивости непријатељ је брзим маневрима успео да заблокира добар део контролно-пропусних пунктова на којима су се налазили руски војници, и на тај начин их доведу у критичну ситуацију. Није било времена за чекање. Морало се муњевито реаговати, често и самоиницијативно.
Потпуковник Пјотр Михаилович Захарчук је рођен 1953.године у Лавовској области / Украјина. Своју војну каријеру је започео у Доњецком медицинском институту. Наставак школовања је наставио на Кубишевском војно-медицинском факултету. На њему је специјализирао област хирургује, а затим и психијатрију.
Што се тиче даље војне службе он је постао дивизијски психијатар, а затим и начелник медицинске службе унутрашње војске (МВД). Радио је у јединицама које су била стациониране на Далеком Истоку. Радно место му је било у граду Магадана, а затим и у Хабаровску. Крајем 1994.године долази до наглог заоштравања ситауције на Кавказу. Конкетно, долази до почетка Првог чеченског рата када је руска армија ушла у самозвану Чеченску Републику Ичкерија у којој је владало тотално безакоње. По избијању конфликта у Чеченији Захарчук са својом јединицом бива прекомандован на Кавказ, где започиње његова ратна каријера.
Битка за живот сваког војника
На данашњи дан пре 24 године, потпуковник Захарчук је ризикујући сопствени живот организовао интервентну екипу за пружање прве помоћи и евакуацију рањених бораца који су се нашли под ударом сепаратиста који су напали на Грозни (Операција „Одмазда“). Наиме, добро организована групација пробраних екстремиста коју је чинило неколико самосталних одреда укупне јачине 1,500 људи превођених Русланом Галаевом, Шамиљом Басајевом, Арсланом Масхадовом и Доку Умаровом, је из неколико праваца упала у град, и већ првог дана битке успела да оствари контролу над северозападним деловима Грозног. Ова групација је успела да заузме и већи број објеката широм града, и да брзим маневрима стави у блокаду добар део контролно-пропусних пунктова на којима су се налазили руски војници, и на тај начин их доведе у критичну ситуацију.
Непријатељ је био наоружан лаким пешадијским оружјем и веома покретљив. Сепаратисти су од наоружања поседовали аутоматске пушке система АК од којих је већина имала потцевне бацача гранате, велики број снајперских пушака и ручних ракетних бацача различитог типа (процене су да је сваки четврти дужио ово оружје).
Руске снаге су биле принуђене да на брзину образују самосталне оклопно-механизоване борбене групе подржане артиљеријом и хеликоптерима у циљу деблокаде одсечених пунктова које су се нашли под тешком ватром екстремиста, где су са протоком времена почеле да трпе осетне губитке. Међу овим снагама је била и интервентна група хируруга на челу са Захарчуком.
Цела активност се одвијала у веома сложеним условима, у лавиринту градских уличица у којима је све врвело од екстремиста. У 9.20ч по локалном времену, приликом извлачења рањеника који су се налазили на једном од нападнутих контролно-пропусних пунктова, група оклопних транспортера у којима се налазио Захарчук упала је у неколико узастопних заседа. Заједно са медицинским особљем се налазила и већа група тешких рањеника.
Захваљујући умешности посаде која је управљала оклопним возилима и пожртвованости људства, прва два напада на ову колону су одбијена, и заседе успешно пробијене. Међутим, у трећој заседи сепаратисти су чеони оклопни транспортер у коме се налазио потпуковник Захарчук, погодили из ручног ракетног бацача РПГ-7. Кумулативна граната је успела да пробије корпус возила, и да се разлети по његовој унутрашњости. Захарчук је том приликом задобио већи број рана од гелера.
Упркос рањавању, храбри потпуковник је смогао снаге да се са осталим члановима посаде брзо пресабере и под борбом организује извлачење рањеника из онеспособљеног возила. Под кишом метака посада оклопног транспортера на челу са рањеним Захарчуком је кренула да извлачи рањенике на привремено место, које се није налазило под директном ватром непријатеља. Захарчук је на себе прихватио главни удар нападача, покривајући остатак посаде и рањенике који си кренули у извлачење. По његовом положају је лансирано још неколико мина из РПГ, а дејствовали су снајпери и потцевни бацачи граната. У жестокој борби један од метака је смртно ранио потпуковника, који је дејствовао све док није изгубио свест и подлегао повредама.
У наредним данима, руска армија је успела да после тешких уличних борби натера сепаратисте на повлачење, који су до јутра 8/9.марта напустили град. Међутим, ова победа се показала као „пирова“ с обзиром на тешке губитке које су том приликом претрпеле руске јединице. За само три дана битке (6-8.марта 1996.године), руска армија је имала 329 војника и официра избачених из строја, од чега су 70 неповратни губици. Изгубљен је неутврђен број оклопних борбених возила, од чега су највише настрадали оклопни транспортери.
Због јуначког држања приликом своје погибије Пјотру Михаиловичу Захарчуку је 18.новембра 1996.године постхумно додељено највише одликовање Хероја Руске Федерације . Он је такође одликован и орденом „За војне заслуге“. Указом министра унутрашњих послова Руске Федерације он је ушао у „вечни строј“ најбољих припадника МВД који су дали своје животе у одбрани отаџбине.