Како су од авиона Ан и Ил постајали биоскопи за совјетску децу „Антошке” и „Иљушке”? (ФОТО)

Историја
ЕЛЕОНОРА ГОЛДМАН
Ови биоскопи са крилима пружали су совјетској деци прилику да боље упознају и доживе авионе, чак и ако у њима никада нису летела.

Где одлазе авиони у „пензију”? У совјетско доба често сте их могли срести у градским парковима. Деца су волела да завирују унутра, пробају седишта, гледају кроз прозоре и уђу у кабину пилота. А што је било лепше од свега, могли су ту да гледају цртаће!

Идеја да се расходовани авиони користе као дечји биоскопи појавила се 70-их година. У авион би сместили једноставан филмски пројектор и платно на којем су приказивани анимирани филмови.

Најчешће је коришћен Антонов Ан-10, типични совјетски путнички авион. Зато су се овакви биоскопи звали „Антошка”.

Ан-10 су се производили од 1957. до 1960. у Вороњежу. Потпуно су изашли из употребе 1974. Неки су после тога коришћени у обуци пилота, а неки су завршили као дечји биоскопи.

У Кујбишеву (данашња Самара) фотографије биоскопа „са крилима” чак су се налазили на званичним разгледницама града. Поред авиона Ан-10 налазио се чамац „Ракета” који је претворен у кафе.

У Урицком парку у Казању налазио се Ан-12 који је истовремено био дечји биоскоп и кафе са сладоледом.

Ан-12 у Казању

Осим „Антошки” постојале су и „Иљушке”, биоскопи од авиона Иљушин Ил-18. Они су били постављени у Пензи, Новокузњецку, Иванову и многим другим градовима. Платно је налазило у репу авиона, а у „салу” је могло да се смести 60 особа. 

Нажалост, биоскопи-авиони нису преживели до данашњих дана. 90-их година многи од њих су страдали од вандала или су послати на отпад.