Ко су били хероји Совјетског Савеза?

Постати херој Совјетског Савеза била је највећа част коју је могао да доживи совјетски грађанин. Заједно са овим звањем, које је уведено 1934. године, херој је добијао и Орден Лењина, као и почасну повељу.

1939. године одликовањима је придодата и медаља „Херој Совјетског Савеза”, позната као „Златна звезда”. Занимљиво је да је првобитни натпис на задњој страни медаље био „Херој СС” (Херој Совјетског Савеза). Међутим, због асоцијације са злогласном нацистичком организацијом натпис је касније промењен у „Херој СССР”.

Први хероји СССР-а били су седморица пилота који су спасли путнике са брода „Чељускин”. Брод се сударио са ледницима и потонуо 13. фебруара 1934. године у Чукотском мору. На великом леднику остала су 104 путника, међу којима жене и деца. Током два месеца пилоти су извели 23 лета и спасли све путнике са „Чељускина”.

У време интензивног развоја авијације 30-их година пилоти су чешће од осталих добијали звање Хероја. Они су постављали рекорде у брзини и прелазили до тада незамислива растојања. Међу 60 совјетских хероја Шпанског грађанског рата њих 54 су били пилоти.

Држава није препознавала само херојство војника. Хероји су постали и научници са прве совјетске поларне научноистраживачке плутајуће станице „Северни пол-1”, који су 274 дана провели на леднику у Северном леденом океану.

Током кратког, али тешког и крвавог Зимског рата Црвене армије против Финске звање Хероја добило је преко 400 војника.

Током Великог отаџбинског рата против нацистичке Немачке и њених савезника херојима је проглашено преко 90% свих одликованих овим звањем, тј. 11.657 особа. Први хероји у рату били су пилоти ловаца Северне флоте који су обарали непријатељске авионе забијајући се у њих својим летелицама. За њима су уследили граничари, пешадинци, тенкисти, представници осталих родова војске, као и партизани.

За све време постојања овог одликовања двапут су га добиле 154 особе. Само три човека су трипут заслужила звање хероја: асови авијације и касније маршали Иван Кожедуб и Александар Покришкин, као и маршал Совјетског Савеза Семјон Будјони. А само две особе су четири пута понеле Златну звезду Хероја: маршал Георгиј Жуков и генерални секретар ЦК КПСС Леонид Брежњев.

Људи нису само добијали највише одликовање. Некима је оно и одузето. 72 особе су изгубиле звање хероја. Након што су извршили подвиг, неки су, нашавши се у заробљеништву, прелазили на непријатељску страну, а други су после рата кренули путевима криминала и постајали лопови, убице и насилници.

Највише совјетско звање добили су и француски пилоти пука „Нормандија-Неман”, војници пољских и чехословачких јединица формираних на територији Совјетског Савеза, који су се борили против нациста на Источном фронту. „Златну звезду” су добили и лидери земаља које су биле у пријатељским односима са СССР-ом. А у послератном периоду највећи број звања хероја додељен је космонаутима. Међу њима је било доста странаца који су у оквиру програма „Интеркосмос” летели у совјетским свемирским бродовима.

Последњи Херој Совјетског Савеза био је капетан 3. класе Леонид Солотков, награђен за „храброст и херојство” приликом испитивања нове ронилачке технике. Указ о томе потписан је 24. децембра 1991. године, само два дана пре него што је СССР престао да постоји.