Од трактористе до тенковског аса: Животни пут Анатолија Рафтопула

TASS
Уочи Другог светског рата велики део руских коњичких дивизија се трансформисао у тенковске јединице. Највећи број кадрова је узиман са претходним техничким знањима. Бивши трактористи су били најпогодни за ту дужност. Један од њих се касније уврстио међу најбоље тенковске асове Црвене армије у првој години рата.

Анатолиј Анатољевич Рафтопуло родио се у пољском граду Хелму, који се 1907. налазио у саставу Руске империје. По националности се изјашњавао као Рус, мада је његово презиме грчког порекла. Са породицом се преселио на Крим 1914. где је дочекао почетак Првог светског рата. Живот Анатолија био је турбулентан: грађански рат га је оставио без родитеља и у једном периоду био је и скитница.

Његову судбину одредиће занимање трактористе. Возио је трактор све до 1929. када је своју судбину у потпуности везао за армију. 

Анатолиј Рафтопуло је почео је војну службу у 9. коњичкој дивизији где је доста брзо напредовао у војној хијерархији. Велики део коњичких дивизија се трансформисао у тенковске јединице. Највећи број кадрова је узиман са претходним техничким знањима. Бивши трактористи су били најпогодни за ту дужност. Рафтопуло је од 1932. командовао у 9. коњичкој јединици оклопним ескадроном. А од 1934. до 1935. био је на дужности командира тенковског вода. Након добро показаних командирских способности послат је 1937. у тенковску школу у Уљановску а затим је добио службу на Далеком Истоку. Први пут је учествовао у борбеним дејствима у саставу 23. механизоване бригаде на језеру Хасан против Јапанаца. За умешност и храброст у току борбе добио је орден црвене звезде.

Пешадија на тенку БТ-7

У периоду великих чистки које су погодиле и војску, Анатолиј Рафтопуло је био привремено одстрањен из армије под оптужбом да је „скривао своје грчко порекло“. Након краћег времена проведеног на Херсону поново се вратио у редове Црвене армије у саставу 36. тенковске бригаде. Друго ватрено крштење имао је у рату са Финском у ком је био награђен другим орденом црвене звезде. После рата премештен је у Кијевски округ где је командовао тенковским батаљоном у саставу 15. тенковске дивизије.

Велики отаџбински рат почео је у саставу 15. тенковске дивизије са којом је учествовао у тешким борбама у рејону Бердичева. До 15. јула у дивизији је остало свега 87 тенкова. Велики део дивизије био је уништен у Уманском котлу. Остатак дивизије је одведен у позадину. Од преживелог и искусног кадра дивизије формирана је 4. тенковска бриагда под командом Катукова. Анатолиј Рафтопуло је командовао другим батаљоном тенковске бригаде наоружаним тенковима БТ-7. Бригада је размештена у рејону Орла и Мценска како би сачекала Немце у заседу.

Нарочито се у борбама код Мценска истакао батаљон Рафтопула који је у једном боју дејствима из заседе уништио и оштетио 20 непријатељских тенкова, уништио 8 камиона са пешадијом и четири артиљеријска оруђа. У једном каснијем боју тенк Рафтопула је погођен, а командиру је у пожару јако страдало лице и рука. Без обзира на тешко рањавање наставио је да командује јединицом док није пао мрак.

Анатолиј Рафтопуло

Под притиском непријатеља цела бригада је морала да одступи.  Нову заседу поставили су код села Илково. Батаљон Рафтопула наоружан тенковима БТ-7 чекао је укопан у земљу. Научивши лекције из првих месеци рата Совјети су избегавали са лаким тенковима отворену борбу и давали предност заседним дејствима.  Батаљон је успео да задржи Немце осам часова не допустивши пробој. По оценама совјетске стране на линији Илково-Горелово  Немци су изгубили 43 тенка, велике количине противтенковских оруђа и две чете пешадије. Сам Рафтопуло са својим тенком уништио је један тенк и једно противтенковско оруђе. У току борбе тешко је рањен након чега је изгубио свет. За храброст, нанете губитке и умешно командовање јединицом проглашен је за хероја СССР.

Након вишемесечног лечења вратио се у своју јединицу која је добила назив 1. гардијска и са њом учествовао у борбама под Ржевом. У овој борби није имао среће и опет је тешко рањен, након чега је повучен у позадину у чину мајора.

Мајор Анатолиј Рафтопуло постао је команир батаљона за обуку у Уљановској гардијској тенковској школи. За цео период рата посада под његовом командом успела је да уништи око 20 тенкова и самоходних оруђа противника и тако постао један од најбољих тенковских асова Црвене армије у првој години рата против Немаца.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“