Три најлошија совјетска војна авиона у Другом светском рату

Ил-16 на Халкин Голу.

Ил-16 на Халкин Голу.

Public domain
Како су совјетски пилоти могли да обарају немачке асове на овим тада већ прастарим авионима?

1. И-153 „Чајка“ („Галеб“)

Авион И-153 конструктора Николаја Николајевича Поликарпова.

„Чајка“ (на руском „Галеб“) је био популарни назив за ловачки авион Поликарпов И-153. Он се у арсеналу совјетског ратног ваздухопловства појавио 1939, уочи Другог светског рата. Успешно је дејствовао у борбама на Халкин Голу против Јапанаца, али када је почела немачка инвазија није се могао мерити са авионима Луфтвафеа.

Совјетски ловац је био лошији од свог главног конкурента, немачког модела Месершмит Bf-109, и то по већини техничких карактеристика, нарочито по брзини (летео је 430 км/ч, а немачки авион 510 км/ч). Руски „галеб“ уопште није био кадар да прати и неутралише немачке бомбардере попут модела Ju-88 (460 км/ч).

„Не можеш ни да му побегнеш [у блиској борби], ни да га стигнеш, можеш само да направиш нагли заокрет“, написао је пилот Александар Рјазанов из Десетог гардијског јуришног авијацијског пука који је у свој први ваздушни бој полетео у авиону И-153. 

Преко 1.300 авиона И-153 суочило се са Луфтвафеом у лето 1941. на западној граници Совјетског Савеза. Вешти совјетски пилоти су понекад користили маневарске могућности „Чајке“ да изненаде непријатеља на небу, али је временом намена ових ловаца ипак промењена, те су коришћени углавном за јуриш на копнене циљеве, као и за пратњу бомбаредера у ноћним летовима.

Спори и застарели модели И-153 нису могли да учествују у брзим офанзивним операцијама Црвене армије 1944. године. Више нису коришћени у борбама него само за патролирање и заштиту поморских конвоја.

2. Тупољев СБ

АНТ-40 (СБ)

Тупољев СБ (АНТ-40) био је један од најбољих совјетских бомбардера током 1930-их. Господарио је небом у Шпанском грађанском рату. Летео је брзином од 450 км/ч и био недостижан за непријатељске ловце попут италијанског модела Fiat CR.32 (350 км/ч) и немачког Heinkel He 51 (340 км/ч).

Захваљујући таквој брзини СБ је могао по дану изводити акције бомбардовања без пратње ловачких авиона. Међутим, његовој доминацији је дошао у пролеће 1937. када се на шпанском небу појавио брзи Месершмит Bf 109 (510 км/ч)

СБ је 1941. године увелико застарео али је и даље био главни бомбардер совјетског ратног ваздухопловства. Током немачког напада на СССР авиони Тупољев СБ поднели су огромне губитке у сукобу са својим „старим пријатељима“, немачким моделима Bf 109.

Последњи окршај СБ је имао у Стаљинградској бици. После 1943. године ови бомбардери су коришћени углавном у курирске сврхе, а такође као транспортни и теретни авиони за снабдевање партизанских одреда и десантирање диверзантских јединица у непријатељској позадини.

Када су Немци 1939. анектирали Чехословачку добили су 32 бомбардера СБ које су Чеси направили по лиценци и дали им назив Avia B.71. У Другом светском рату ове авионе је Трећи рајх дао својим бугарским савезницима. Финци су против Совјетског Савеза применили двадесетак модела СБ, али су им ти авиони одузети у Зимском рату.

3. И-16 „Ишак“

Поликарпов И-16.

„Ако је неко научио да лети на И-16 он је могао да лети на свему, па чак и на штапу! То је врло строг авион, али са изузетним маневарским могућностима“, сећао се пилот Владимир Тихомиров из Дванаестог ловачког пука. И-16 је био „неумољив“ и од пилота је захтевао врхунску обученост.

Овај чувени ловачки авион се добро показао у Шпанском грађанском рату, као и у борбама против Јапанаца на Далеком истоку. Па ипак, до 1941. је застарео иако је имао неколико крупних модернизација.

Пре него што ће грациозно узлетети моћни авиони „Јак“ и „Ла“ масовном немачком нападу се супротстављао И-16 „Ишак“ (на руском „магаре“). У тренутку када је отпочела операција Барбароса преко 1.700 авиона И-16 је било размештено у совјетским западним областима, где су они чинили 40% укупног броја совјетских ловачких авиона.

И-16 је имао веће маневарске могућности од његовог главног конкурента, немачког модела Bf 109, али је био знатно спорији и имао је мању ватрену моћ. „Ишаци“ су могли само да маневришу и покривају једни друге. Предност им је могао донети једино фактор изненађења. Тако је 16. јануара 1943. чувени немачки ас Алфред Гриславски оборен када се И-16 изненада појавио из облака.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“