Како су француски фашисти похрлили на Источни фронт да се свете за Наполеона

Немачка војска је у јуну 1940. прегазила француску армију. Био је то крај Треће Француске републике. Али нису сви Французи бацили оружје.

Нација се поделила. Једни су били жељни да ослободе своју земљу, а други су се брзо навикли на нову реалност. Практично по целом свету „Слободна Француска“ Де Гола је ратовала против колаборациониста Вишијевског режима. А сукобили су се и на совјетској територији. 

„У одбрану цивилизације“

„Ово је наш рат и ми ћемо га водити до краја, до победе“, коментарисао је лидер фашистичке Француске народне партије Жак Дорио упад Немаца на територију СССР 1941.

Председник Вишијевске Француске Филип Петен и Адолф Хитлер, октобар 1940.

Bundesarchiv

Хитлер заправо није сматрао да су Французи потребни на Источном фронту јер је рачунао да ће његова армија прегазити бољшевике за највише пет месеци. Али Вишијевска влада се надала да ће учешће Француза у „борби цивилизоване Европе против комунизма“ бити награђена у послератној Европи.

На крају крајева, стварање јединице француских добровољаца коју ће послати на совјетско-немачки фронт био је добар пропагандистички потез.

Француска легија

За разлику од суседне Шпаније која је од добровољаца формирала читаву дивизију (18 хиљада људи), у Француској се све одвијало без велико ентузијазма. Ако су многи Шпанци желели да се освете Совјетима за учешће у Грађанском рату, Французи нису налазили добар разлог да се упуте у далеки Совјетски Савез.

Француски добровољци, септембар 1941.

Ullstein Bilderdienst

За време свог постојања Легија француских добровољаца имала је највише седам хиљада војника који су носили немачке униформе.

Траговима „Велике армије“

Француски војници су били у првим редовима за време операције Тајфун и пришли Москви ближе од свих осталих савезника Немачке (Румуна, Мађара, Хрвата, Италијана, Словака итд) – на само 63 км. Французи су дошли да „униште комунистичко чудовиште“, писао је лист L'Oeuvre. 

Војник Француске легије у Русији

Bundesarchiv

Али на крају крајева 638. пук је донекле поновио судбину Наполеонових војника. Заједно са другим деловима Групе армије „Центар“ наишао је на јак контранапад Црвене армије. Французи су у биткама или од болести и хладноће изгубили око 500 људи, што је за такву јединицу велики губитак.

Француска легија се повукла до Смоленска, а даље се борила у шумама Белорусије против партизана. Након другог контранапада Црвене армије 1944. године Легија се повукла са фронта и распала. Многе војнике су превели у нову француску 33. дивизију СС да би на крају рата бранили Хитлеров бункер у Берлину. 

Sputnik

Заједничка борба против агресора

Свакако, не треба заборавити и Французе који су се на Источном фронту борили против Немаца.

Генерал Де Гол, командант француског покрета отпора, дошао је на идеју да пошаље француске пилоте на руски фронт. Совјети су прихватили предлог у новембру 1942. године.

Ескадрила „Нормандија“, како се она звала у почетку, формирана је у марту 1943. У почетку је имала 14 пилота и 47 механичара. Касније, после успеха у борбама за ослобођење Белорусије и Литваније, Јосиф Стаљин је називу ове јединице додао реч „Неман“ по реци која туда протиче. Ускоро се ескадрила проширила и прерасла у пук.

Пилоти пука „Нормандија-Неман“

Getty Images

Из првобитне екипе су преживела само три пилота. Све у свему, кроз Нормандијско-Немански пук је прошло око стотину Француза. Они су за храброст добили мноштво совјетских војних награда. Четворица пилота су добила чак и највишу совјетску награду – звање Хероја Совјетског Савеза, што је била реткост за оно време када је реч о странцима.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!