Због чега Америка није збрисала СССР са лица земље када је то „могла“?

Неки историчари сматрају да је прави победник Другог светског рата Америка и за то постоји добар разлог. Америка је изашла из рата као најбогатија држава света са минималним губицима и нуклеарним наоружањем. Њен будући супарник, Совјетски Савез, изашао је из рата овенчан славом али са ужасним губицима и без нуклеарног оружја. Након рата многи су размишљали зашто Американци нису искористили стратешку предност да „збришу СССР са лица земље“. Разлога је неколико.

Северноатлантски блок веома се бојао тенковске армаде СССР која је била у стању да чак и у случају нуклеарног рата освоји целу Западну Европу. Америка у то време није располагала великим количинама нуклеарних бомби а те које је имала биле су мање снаге, од „свега“ неколико килотона. Чак и нека конвенционална масовна стратешка бомбардовања резултирала су већим жртвама од удара на Хирошиму и Нагасаки (на пример, Дрезден и Токијо). 

Бивши непријатељ СССР-а, немачки генерал Мелентин писао је: „Тенкисти Црвене армије очврснули су у рату, њихово искуство неизмерно је порасло. За такву трансформацију потребна је висока организација, необично искуство планирања и руковођења... У садашњем тренутку било какав реални план одбране Европе треба да происходи из тога да се ваздушне и тенковске армије СССР-а могу обрушити на нас са таком брзином и бесом, у поређењу са којима би све операције блицкрига Другог светског рата избледеле. Ми морамо очекивати дубоке ударе, наношене муњевитом брзином.“

Аркадиј Шајхет, russiainphoto.ru

Када је оружаним снагама НАТО у Европи командовао генерал Алфред Груентер атлантске снаге имале су свега 17 дивизија. Са друге стране Совјетски Савез је могао да баци у напад од 80 до 100 првокласних дивизија. Истакнути амерички генерал Другог светског и Корејског рата Метју Риџвеј у својим мемоарима признао је да ако би Руси почели напад на целом фронту од Норвешке до Кавказа, НАТО би се нашао у тешком положају.

Стаљинград, 1942.

Дмитриј Баљтерманц, МАММ / МДФ

Амерички генерал је признао, да су совјетске оружане снаге модернизоване, аеродроми добри а авијација на високом нивоу. Резерве нуклеарног оружја Америке су биле ограничене, такође њихово базирање је било подложно диверзионим нападима. Тако да у раној фази Хладног рата Америка није имала перспективу сигурне победе или макар јефтине победе у рату против СССР.

Мир на планети и паритет у периоду од 1945-1950 чувала је совјетска копнена армада чије су копље биле масовне тенковске армије, јуришна и ловачка авијација. Запад у то време није имао снаге да заустави совјетски продор. Снаге које су се у том тренутку налазиле у Европи након демобилизације имале су ниску борбену вредност ако се упореде са совјетским снагама. Немачка војска која је била способна да ратује против Совјета уништена је у огњу рата, друга ефикасна немачка армија још није била створена.

МиГ-15

Getty Images

Совјетски стручњаци су за то време развили млазне авионе МиГ-15, ракете земља-земља, нуклеарно оружје и ефикасна средства ПВО. Паритет који је држала масовна копнена армија СССР-а није могао вечно да траје али је купио време неопходно да СССР достигне равнотежу снага у кључним сегментима одбране. Чим су нова оружја развијена, СССР је поново направио „офанзивни“ искорак, помажући свог идеолошког савезника у Кореји заједно са Кином. Стратешка авијација САД која је представљала најстрашније оружје западних сила добила је достојан одговор у совјетском ловцу МиГ-15 који је дејствима изнад Кореје показао да је и та предност Америке доведена у питање.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!