„Стаљинова чегртаљка” ЗиС-3 у Авганистану монтирана на борбено возило пешадије БМП-1

Public domain
Совјетски топови калибра 76 милиметара ЗиС-3, популарно названи „Стаљинове чегртаљке”, после Великог отаџбинског рата коришћени су практично у свим војним конфликтима у Европи, Азији и Африци. Посебна прича је учешће ове технике у авганистанским сукобима. ЗиС-3 се у овој земљи појавио још у 50-их. БМП-1, популарне „јединице”, стигле су касније, 70-их, пре априлских догађаја 1978. Тада је СССР почео интензивно да шаље БМП прве генерације пријатељским земљама, међу којима је био и Авганистан.

Совјетски топови калибра 76 милиметара ЗиС-3, популарно названи „Стаљинове чегртаљке”, после Великог отаџбинског рата коришћени су практично у свим војним конфликтима у Европи, Азији и Африци.

Значајан списак ратних сукоба у својој каријери има и борбено возило пешадије БМП-1. Оба ова позната модела совјетског наоружања до данас су у активној употреби. Сетимо се, на пример, догађаја у Јемену, Ираку и Сирији. Топ се поставља на шасије камиона, а борбена возила пешадије модернизују на различите начине.

Посебна прича је учешће ове технике у авганистанским сукобима. Према неким подацима, ЗиС-3 се у овој земљи појавио још у другој половини 50-их, пише Росиjcкаja газета.

БМП-1, популарне „јединице”, стигле су касније, 70-их, пре априлских догађаја 1978. Тада је СССР почео интензивно да шаље БМП прве генерације пријатељским земљама, међу којима је био и Авганистан.

Док се у овој земљи налазио совјетски ограничени контингент, утврђени су значајни недостаци овог типа оклопних возила: њихова недовољна заштићеност, мали нагиб цеви топа, који отежава његову примену у планинском терену, као и релативно слабе могућности коришћења распрскавајуће муниције. Зато је одлучено да се јединице у овој земљи снабдеју возилима БМП-2 са топом 2А42 калибра 30 милиметара. Знатан део возила БМП-1 која су искључена из наоружања предат је авганистанским владиним снагама.

После повлачења совјетске 40. армије и пада режима у Кабулу оклопна техника је доспела у руске сукобљених групација. Нови власници су покушали некако да унапреде БМП, постављајући на њих додатне митраљезе великог калибра КПВР, а уместо купола са топом калибра 73 милиметра монтирајући упарене противваздушне системе ЗУ-23-2.

Варијанта код које је значајно повећана ватрена моћ помоћу система ЗиС-3 изгледа необично. Изнад крова десантног одељења монтирана је метална каросерија возила, у којој је постављено оруђе без точкова. БМП је тако постао прави самоходни артиљеријски систем, у стању да погађа непријатеља на растојању до 13.290 метара.

Истина, посада која ради на оруђу заштићена је само спреда. Судећи по фотографијама, овај импровизовани самоходни артиљеријски систем повучен је из војске и налази се на месту где се држи расходована техника.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“