Путин упоредио корона вирус са Печенезима и Половцима. А ко су били они?

Владимир Путин се 8. априла поново обратио нацији поводом епидемије корона вируса.

Током онлајн састанка са члановима владе и руководиоцима руских региона руски председник је говорио о ширењу корона вируса и мерама које су потребне да би се болест зауставила.

Изненада на самом крају обраћања председник се окренуо руској историји и понудио поетску аналогију за епидемију корона вируса у Русији. Путин је посебно споменуо Печенеге и Половце...

Председник Путин је дословно рекао следеће:

„Драги пријатељи, све пролази. И ово ће проћи. Наша земља је много пута прошла кроз озбиљна искушења: и Печенези су је мучили, и Половци – Русија се са свим тим изборила. Победићемо и ову заразну болест од вируса корона. Заједно ћемо све савладати!”

Већина људи ван Русије никада није ни чула за Печенеге и Половце, а многи ни у Русији ни ван ње нису могли да схвате какве везе ови народи имају са корона вирусом.

Ево шта треба да знате како бисте разумели смисао Путинових речи.

Печенези и Половци (познати и као Кумани) биле су две велике групе туркијских номадских племена које су у периоду од 8. до 13. века насељавале и кретале се у степском подручју око Црног мора, као и даље према истоку. Они су на много начина долазили у контакт са руским кнежевима и руским народом.

Смрт кнеза Свјатослава у борби са Печенезима

Рудолф Кучеров/Sputnik

Ова племена нису развила писану културу и зато о себи нису оставила много података. Па ипак, историчари, који своја сазнања о овим народима темеље на староруским летописима, тврде да однос који су ова номадска племена имала са Русима није био безусловно непријатељски.

„Рат и мир између руских кнежева и Половаца смењивали су се са релативном правилношћу”, каже историчар Фјодор Успенски.

Овај експерт сматра да су племена која је споменуо Путин заиста правила проблеме Русима: на пример, Печенези су 1036. године држали под опсадом Кијев, престоницу Кијевске Русије. А то је био само један од многих крвавих сукоба између Руса и ових номада.

Међутим, истовремено су руски кнежеви са овим номадским племенима склапали савезе и династичке бракове. Према Успенском, руски кнежеви нису увек строго поштовали савезништво, јер номади нису били хришћани, а прекршити договор са паганима није се сматрало грехом или кршењем строгих правила кнежевског морала.

Половци су нестали као етнос после инвазије Монгола на источну Европу у 13. веку.

После битке кнеза Игора са Половцима, слика Виктора Васњецова

Третјаковска галерија

Након што је Путин споменуо два номадска племена и упоредио тешкоће које су они изазвали руском народу са пандемијом вируса корона, неки коментатори су се запитали зашто је председник изабрао баш ова племена чији утицај није било тако погубан као, на пример, утицај инвазије Монгола или рат против нациста.

Историчар Фјодор Успенски понудио је своје тумачење:

„Мислим да је Путин, када је говорио о проблемима који су Русију задесили у прошлости, заправо мислио да татарско-монголску инвазију. Али, с обзиром на садашњу ситуацију и на фактор политичке коректности, није просто желео да увреди Татаре или, на пример, Пољаке, па је изабрао да спомене оне народе који више не постоје.”

Руски медији су такође приметили да је Владимир Путин изјаву о Половцима и Печенезима позајмио из говора познатог руског правника Фјодора Плевака из доба Руске Империје.

Бранећи старицу која је била оптужена за крађу чајника, Плевако је наводно успео да је ослободи након што се пороти обратио следећим речима:  

„Русија је морала да издржи многе тешкоће и изазове током више од хиљаду година свог постојања. Печенези су је мучили, и Половци, Татари и Пољаци. Дванаест народа се удружило и освојило Москву. Русија је све поднела, све је савладала, бивајући све јача због ових изазова. Али сада... Старица је украла стари чајник који вреди 30 копејки. То, наравно, Русија већ неће издржати и нестаће без трага...”

Пре него што се прикључио КГБ-у руски председник Владимир Путин је студирао право на Лењинградском државном универзитету, где је дипломирао 1975. године. Можда је тада чуо за ову адвокатску анегдоту, коју је у прошлости већ двапут цитирао у сличном контексту: 2010. када је говорио о шумским пожарима и 2013. када је дискутовао са министром финансија око подршке државе студијима за анимацију.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!