Неколико недеља пре 12. априла 1961. године и легендарног лета Јурија Гагарина, у свемир је послата лутка у скафандеру по имену Иван Иванович са псом Звездочком. У броду се налазио и магнетофон који је на земљу слао снимљене кулинарске рецепте и хорске песме. То је било урађено да би се збунили Американци који су надзирали лет и дуго и безуспешно покушавали да декодирају ту „шифровану“ информацију.
На Гагариновој кациги написано је „СССР“ буквално 20 минута пре полетања. У последњем тренутку схватило се да би при слетању на земљу космонаут могао да буде третиран као страни шпијун. Годину дана пре тога на територији СССР-а оборен је извиђачки авион Американца Френсиса Герија Харија Пауера који је имао сличну кацигу.
Приликом полетања брода Јуриј Гагарин је требало да изговори уобичајено „Посадо, полећем“. Космонаут је одлучио да наруши протокол, узвикнувши сада већ чувено „Идемо“, које зна цео свет. Тако је најчешће при полетању авиона говорио његов инструктор Марк Галај коме заиста није било јасно зашто би се обраћао посади када се у њој налази само један човек.
Брод Јурија Гагарина „Восток 1“ функционисао је у аутоматском режиму управљања пошто нико није могао да предвиди како ће се човек понашати у таквим екстремним условима. Јуриј је добио коверат са шифром за активирање ручног управљања у случају преке потребе. Шифра се добијала тако што се реши једноставан аритметички задатак што је за човека у стању панике могло да буде прилично компликовано.
Пред полетање Јуриј Гагарин је написао опроштајно писмо супрузи Валентини које је требало да јој буде уручено у случају да погине. Супруга првог човека у космосу ипак је добила писмо, али после седам година, када је Гагарин настрадао у авионској несрећи 27. марта 1968. године.
У то време није се тачно знало како се свемирски брод понаша приликом слетања док пролази кроз густе слојеве атмосвере. Видевши у окну језичке пламена Гагарин је помислио да је реч о хаварији брода и колегама на земљи поручио „Горим, збогом другови“. Из разумљивих разлога ове речи отишле су у заборав.
Јуриј Гагарин је у космос одлетео као старији лајтнант, а на земљу слетео у звању мајора. Према једној верзији министру одбране Родиону Малиновичу налогом о унапређењу првог човека у космосу у мајора лично се обратио Никита Хрушчов, прескочивши притом чин капетана.
Приликом полетања брода „Восток 1“ први пут у историји у космосу се нашло стрељачко оружје. Јуриј Гагарин, наиме, добио је пиштољ Макаров. Претпостављало се да би космонаут могао да се приземљи у некој забити где би дошао у ситуацију да се брани од дивљих животиња. Управо то се догодило посади брода „Восход 2“ када је 1965. године пуцњима морала да одагна вукове и медведе у тајги под снегом на Јужном Уралу.
Спуштање космонаута на земљу у капсули у то време није било технички изводљиво, па се Гагарин катапултирао из летелице и слетео са падобраном. У његовом херметички затвореном скафандеру није се одмах активирао вентил за довод ваздуха, тако да он неко време није могао да дише. Први човек у космосу који је превладао толико тежак пут умало што није настрадао на његовом крају.
Када је два дана после лета на пријему у Кремљу Никита Хрушчове одвео Гагарина у страну упитао га је да ли је видео Бога, а овај шаљиво одговорио „Видео сам“. Совјетски лидер му је на то рекао: „Молим те, никоме немој да причаш о томе“. После неког времена космонауту је пришао патријарх Алексеј Први и поставио му исто питање. Гагарину је било непријатно да се шали са поглаваром Руске православне цркве, па му је рекао „Не, оче, нажалост, нисам га видео“. „Молим те Јура, немој о томе никоме да причаш“, рекао је патријарх Алексеј.