Не можемо са сигурношћу рећи зашто су гласине изабрале баш Анастасију. Вероватно зато што је била најмлађа ћерка цара Николаја II и Александре Фјодоровне, рођена 1901. године као четврто дете. После ње је 1904. рођен само Алексеј, дуго очекивани престолонаследник.
Не постоје веродостојна сведочења или писани докази о томе како је настала ова легенда. У руској историји је иначе било много самозванаца, који су се представљали као чудом спасени чланови царске породице. Била су, на пример, три лажна Димитрија (који су себе представљали као сина Ивана Грозног), док је Јемељан Пугачов, козачки побуњеник из 70-их година 18. века, тврдио да је он Петар III који је избегао убиство.
Пре Анастасијиног рођења њена мајка, царица Александра, веома је желела да роди наследника. Већ је имала три ћерке. Александра је иначе била дубоко заинтересована за мистицизам и спиритизам. 1901. године на руском двору се појавио француски медијум, пророк и исцелитељ Антелм Низер Филип. Он је предвидео рођење сина, али ускоро се, на разочарање многих, поново родила ћерка, кнегињица Анастасија.
Нема много података о Анастасијином приватном животу, углавном зато што се он није много разликовао од живота њених сестара. Анастасија се школовала код куће и није била посебно посвећен ђак. Волела је да пева и плеше. Такође је вешто и радо сликала воденим бојама.
За време Првог светског рата Анастасија је, као и њене сестре, радила као болничарка у палати у Царском Селу, где су многе просторије претворене у болничка одељења.
После револуције 1917. године, након што се Николај одрекао престола, царска породица је одведена у заточеништво у Тоболск, а затим у Јекатеринбург, где је 18. јуна 1918. године Анастасија прославила свој последњи рођендан.
Анастасија и њена породица убијени су ујутро 17. јула 1918. године. Њихова тела су однета у рудник Гањина јама у близини села Копјатки, 15 километара северно од Јекатеринбурга. Ту су преливена сумпорном киселином и бачена у јаму. Следеће ноћи Јаков Јуровски, који је био задужен за погубљење, вратио се са својим помоћницима и нека тела пренео на друго место. То је учињено са намером да се збуне они који би кренули у потрагу за телима чланова царске породице.
Остаци Николаја, Александре и њихове три ћерке први пут су пронађени 1979. године у насељу Поросјонков Лог, недалеко од Гањине јаме, али ово откриће је држано у тајности све до распада Совјетског Савеза. Даља истрага 1991. године показала је да на тој локацији недостају тела царевића Алексеја и једне ћерке (Марије Николајевне). 2007. године њихови остаци су откривени у другој јами у близини. 2008. године генетска експертиза је доказала да ти остаци припадају Алексеју и Марији.
Гласине о томе да је Анастасија некако успела да избегне смрт појавили су се одмах после 1918. у европским круговима руске емиграције. 1920. године полицајац у Берлину је зауставио младу жену која је покушала да скочи с моста. Она је била у стању нервног слома и смештена је у менталну институцију у Далдорфу (данас Витенау). Две године касније почела је да се представља као кнегињица Анастасија.
Ана Андерсон, 1920.
Public domainДруге познате лажне Анастасије биле су: Ана Андерсон, Елеонора Кригер (1901-1954), која се појавила у бугарском селу; Надежда Васиљева (?-1971), ментално оболела особа која је године провела у менталним институцијама и затворима у СССР-у и на крају се убила изгладњивањем у психијатријској болници на острву Свијажск у данашњем Татарстану; Наталија Билиходзе, Грузијка која се 1995. године „огласила” као Анастасија Романова, а умрла 2000. године и сматра се за последњу лажну Анастасију.
Елеонора Крjyгер
Public domainУкупно их је било око 30.
Надежда Владимировна Иванова-Васиљева
Архивa НКВДТекстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
