Звездани час МиГ-23: Како су кубански мигови зауставили офанзиву снага ЈАР

Public domain / U.S. DefenseImagery
Један од најсветлијих момената примене авиона МиГ-23 у његовој историји је погранични сукоб између Анголе и снага Јужноафричке Републике. Први авиони МиГ-23МЛ и МиГ23УБ, којима су управљали кубански пилоти добровољци (интернационалисти), стигли су 1985.

У почетку њихов број није био велики а задатак је био да бране ваздушни простор изнад Луанде, док су касније са интезивирањем борбених дејстава премештени на југ земље. МиГ-23 и кубански пилоти одиграли су велику улогу загосподаривши на небу Намибије док су ударима по копненим циљевима одиграли велику улогу у заустављању офанзива јужноафричких снага.

Након серије тешких пораза од знатно боље обучених снага Јужноафричке Републике, руководство Анголе затражило је помоћ од пријатељске Кубе. Кубанци су из ранијих операција били познати као мач комунизма на жаришним тачкама где се СССР сукобљавао са Америком и њеним сателитима. Ни овога пута помоћ није изостала. Кубански лидер Фидел Кастро обећао је помоћ и врло брзо кубански МиГ-ови су се појавили на небу Анголе. Задатак кубанских пилота био је да ударима по земљаским циљевима зауставе наступање снага јужноафричке републике и да освоје ваздушну премоћ.

Њихов деби почео је у току велике битке код Куто-Канавалеа (1988). Експресно брзо транспортним авионима ИЛ-62М из Хаване достављена је прва ескадрила мигова под командом пуковника Арманда Гонзалеса. Прве летове обављали су са аеродрома Менонге. Први циљ, помоћи да се заустави наступање јужноафричких снага.

Ако су јужноафрички миражи имали надмоћ над МиГ-21 све се изменило пошиљком Кубанаца. МиГ-23 за неколико месеци дејстава преузео је небо над Намибијом. Септембар месец постао је црн за авијацију ЈАР. У неколико сукоба на небу Намибије Кубанци су успели да оборе више авиона мираж Ф1АЗ, након чега је ваздушна премоћ потпуно прешла у руке Кубанаца. Један такав случај догодио се 27. септембра када је МиГ-23МЛ (пилот мајор Ривас) срушио јужноафричког Миража са ракетом Р-23. У току свих ваздушних бојева још четири Миража су оштећена док са друге стране нису успели да оборе ниједан МиГ-23. Пилоти ЈАР су добили инструкције да избегавају сукобе са Кубанцима.

Паралелно за остварењем контроле ваздушног простора почели су налети на јужноафричке трупе. Међу првим циљевима биле су транспортне колоне. Редов В. Бејли писао је «Мигови нас бомбардују сваки дан, бацају десетине бомби и ми не можемо ништа против тога. За време напада напуштамо положаје и улазимо у припремљена склоништа, у њима остајемо све док се Мигови не врате на своје аеродроме».

Кубански МиГ-23

Тринаестог јануара копнене снаге ЈАР прешле су у решавајуће наступање на позиције анголске армије. Наступање су почели по кишном времену надајући се да ће то одвратити Кубанце од коришћења авијације. Поред тога непрекидно су гађали базу Менонге далекометним хаубицама Г-5 и Г-6. Међутим калкулације су се показале погрешним. Пуковник Трухиљо вратио је Мигове на базу и почео бомбардовање непријатељских положаја. За време ове мисије ескадрила МиГ-23МЛ извршила је 23 борбена лета и бацила на противника 44 тона бомби и ракета. Као резултат ових напада снаге ЈАР су изгубиле двадесет борбених возила, од чега 7 тешких тенкова „Олифант“. То је био тек почетак.

Шеснаестог јануара током извиђачког лета пуковник Трухиљо успео је да уочи једног „Олифанта“ некоилко километара југоисточно од Квито Канавалеа. Пратећи тенк открио је велике количине маскиране технике снага „југа“. Након шест часова, по откривеним циљевима 6 МиГ-23 извршило је тешки бомбардерски напад. Напад се показао неочекиван за противника. После првих напада у ваздух се подигао стуб ватре, дима и пламена који се видео са удаљености од неколико километара. Димни стуб достизао је висину од 300 метара.

Критични дан био је 14. фебруар када су снаге ЈАР направиле велики пробој у одбрани снага Анголе. Само интервенција Кубанаца и ваздушна подршка мигова омогућили су са се ситуација на фронту стабилизује. Кубанци су извели 35 летова на критичним правцима и у бришућем лету бацали бомбе и митраљирали наступајуће снаге тако дајући велики допринос. Ноћни напад снага ЈАР 25. фебруара такође је одбијен уз помоћ Мигова који су током 52 налета бацили 26 тона бомби.

Најопасније оружје снага ЈАР биле су хаубице Г-5 и Г-6 које су могле да гађају циљеве удаљене чак и до 60км. Пуковник Трухиљо је успео 26. фебруара да пронађе једну хаубицу Г-5 близу реке Чамбинга, након чега је уследило масовно бомбардовање подручја. Хаубица је уништена. После тог случаја по сећањима јужноафричких артиљераца, артиљериска дејства постала су врло ограничена и искључиво када на небу није било кубанских Мигова.

За све време интензивних борби од јануара до марта 1988. кубански мигови извршили су 1283 лета, од којих 722 дејства по циљевима на земљи. За време јуришних операција бачено је 358 тона бомби и испаљено 4000 ракета С-5. Кубанци су тврдили да су у овим нападима убили преко 700 војника ЈАР и уништили преко 70 јединица непријатељске технике. Укупно током читавог ангажовања Кубанци су изгубили 9 МиГ-23, али ниједна није оборен у ваздушној борби. Било је то најуспешније ангажовање овог совјетског ловца-бомбардера.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“