Ризични авион који су пилоти волели: Зашто је СССР у Авганистану тестирао необично оружје?

RIA Novosti archive, image #477421 / Vladimir Rodionov / CC-BY-SA 3.0

Први совјетски серијски авион са вертикалним узлетањем и слетањем Јак-38 упућен је на тестирање у Авганистан три године након примања у састав наоружања. На први поглед била је то необична одлука. Наиме, Јак-38 је пројектован као авион морнаричке авијације и био је веома осетљив на врућину. Годину дана раније, за време похода носача авиона „Кијев” и „Минск” до обала Либије (где се требало показати пред Шестом флотом САД), мотори за узлетање ових јуришних авиона нису могли да упале чим су се летелице нашле у тропском појасу.

Међутим, совјетским снагама које тек што су стигле у Авганистан била је потребна ваздушна подршка, а у неразвијеној планинској земљи било је мало аеродрома, па је војна команда одлучила да је то право место за тестирање Јак-38. Сматрало се да авион може да узлеће са малих бетонских писти или са површина покривених металним аеродромским плочама. 18. априла 1980. године транспортни авиони Ан-22 пребацили су на аеродром Шинданд на северу Авганистана четири Јак-38, офарбана у необичну смеђе-зелену камуфлажну боју. На исти аеродром из Ахтубинска су долетела два Су-25, који још нису били примљени у састав наоружања. Експериментална ескадрила добила је назив „група Ромб”. Летови су почели већ наредног дана, пише РГ.   

Недалеко од аеродрома за Јак-38 је опремљена писта за полетање дуга 150 метара. Ископани су ровови и у њих постављене металне аеродромске плоче, ровови су посути песком, а преко њих постављена стаклена вуна, па још један слој металних плоча. Овај „сендвич-аеродром” изгледао је веома безбедно, али после неколико летова песак испод плоча је одувао ваздух. То је морало да се деси, јер је приликом узлетања млазница авиона била окренута вертикално, па је струја ваздуха ударала у писту.

Па ипак, за месец дана „група Ромб” је извела преко 120 летова. Метална писта је после шест летова напуштена и коришћена је само бетонска. Осим пробних летова у којима се проверавало понашање летелице у различитим режимима било је и борбених летова. 29. маја приликом лета по великој врућини јуришни авион којим је управљао пуковник Јуриј Козлов није имао довољно потисне силе. Јак-38 са комплетном муницијом пао је на бетон са висине од седам метара и запалио се. Ракете у касетама испод крила почеле су да детонирају и лете на све стране. Све то дешавало се пред очима првог заменика министра одбране СССР-а Леонида Соколова који је командовао формацијом совјетских снага у Авганистану.

Тако је окончана активност „групе Ромб”. Тестирања су званично оцењена као успешна, мада је по ефикасности борбене примене Јак-38 заостајао за Су-25. Наиме, будући „Грач” се одлично показао и наставио да лети небом изнад Авганистана. А високотехнолошки Јак могао једа  носи само пар ракета НУРС и две бомбе тешке по 250 килограма, а имао је горива за 40 минута лета. Авион са погонским системом  од три мотора два различита типа постао је познат по склоности ка кваровима. Техничари су пребацивали моторе са једног на други авион покушавајући да постигну избалансиран потисак. А по укупним карактеристикама Јак-38 који није имао ни радар заостајао је чак и за хеликоптером Ка-29.

Можда се Јак-38 није показао као оружје, али много је значио конструкторима авиона. Код њега су знатно пре појаве мотора са промењивим вектором потиска могли да развијају суперманеварске режиме лета.  Аутоматски систем за спасавање, који је у ванредној ситуацији избацивао пилота не чекајући његову команду, такође је био револуционаран и спасао је многе пилоте који су управљали овом ризичном летелицом. За то је везана још једна епизода из живота Јак-38.

4. марта 1976. године за време пријемног лета серијског Јак-38 пробни пилот Владилен Хомјаков је катапултиран из кабине на висини од око 70 метара. Он се успешно спустио на земљу и почео погледом да тражи своју летелицу. Она је лебдела на истој висини у режиму стабилизације. Када је потрошио гориво, авион се спустио у поље.

„Пилоти су према Јак-38 имали, ако можемо тако рећи, надахнут однос. Волели смо Јак и третирали га скоро као ловца. Ниједна друга летелица није нам омогућавала да летимо тако као у Јаку-38 и зато смо му све праштали: и ризик од квара, и у прво време мали долет, и скромне борбене могућности. Сваки лет на њему био је прави доживљај”, записао је херој Русије, заслужни пробни пилот Александар Рајевски.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“