5 парадокса Лењиновог живота

1. Предводник радника и сељака у белом оковратнику

Getty Images

Владимир Уљанов (касније Лењин) рођен је 22. априла 1870. у породици средњег сталежа. Његов отац био је директор школе, а сам Лењин је стекао класично образовање и бубао латински и старогрчки (кажу да је у томе био добар).

Штавише, његов деда са мајчине стране је био земљовласник, властелин. „На неки начин и ја сам племићког порекла“, говорио је касније Лењин свом сараднику Михаилу Олминском. До деведесетих година живео је и радио као правник у Казању, Самари и Санкт Петербургу.

Лењин у раној младости можда није осетио на својој кожи сиромаштво и обесправљеност, али је одлично знао ко су револуционари и чиме се баве. Његов старији брат Александар је осуђен на смрт за учешће у атентату на цара. Владимир Лењин је тада рекао: „Ми ћемо кренути другим путем“. И уместо цара, убио је читав систем.

2. Био је права главобоља за све марксисте у Европи

Getty Images

1985. Лењин је ухапшен у Петербургу и протеран у Сибир, а када је напустио Русију 1900. године словио је за великог марксистичког филозофа и оратора.

Поред обичних активности (објављивања листова „Искра“ и „Правда“, учествовања у пропалој револуцији 1905. итд) Лењин је био шампион у стварању подела међу марксистима.

После поделе Руске социјалдемократске радничке партије на бољшевике и мењшевике овако је саветовао своје ученике: „Ако ухватите мењшевика за гушу, стискајте док не престане да дише“. Чак и у редовима својих бољшевика није подносио кад му неко противречи.

3. После успешне револуције тражио је још једну

Getty Images

Николај Други је абдицирао у марту 1917, чиме је Фебруарска револуција победила монархију (47-годишњи Лењин није имао ништа с тим). Сви умерени бољшевици (укључујући Стаљина, на пример) били су задовољни таквим резултатима, јер демократија је први пут победила у историји државе.

Али у априлу је из Шварцаске допутовао Лењин и рекао: „То није довољно. Власт мора бити у рукама радника и сељака“. Другим речима, тражио је другу револуцију која се завршила веома крваво.

4. Посвећени револуционар створио је деспотску државу 

Getty Images

Ленин се лако ослобађао својих противника. Црвени терор 1917-1922 убио је по различитим проценама од пола милиона до милион људи, док је, ради поређења, царистички режим ликвидирао око 6.000 људи у периоду од 1875. до 1912.

5. Победио је све и... прегорео на необјашњив начин

Getty Images

Лењин није имао кад да уживао у тријумфу. Два мождана удара (1922. и 1923.) претворила су педесетогодишњака у инвалида. „Није могао да говори, али разумео је све што се око њега дешава. То је било страшно. На његовом лицу се видело страдање и нека врста стида“, писао је Михаил Авербах, један од његових лекара.

Лењин је званично умро од артеросклерозе, док други извори кажу да то могу бити последице сифилиса. 

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!