1. Предводник радника и сељака у белом оковратнику
Владимир Уљанов (касније Лењин) рођен је 22. априла 1870. у породици средњег сталежа. Његов отац био је директор школе, а сам Лењин је стекао класично образовање и бубао латински и старогрчки (кажу да је у томе био добар).
Штавише, његов деда са мајчине стране је био земљовласник, властелин. „На неки начин и ја сам племићког порекла“, говорио је касније Лењин свом сараднику Михаилу Олминском. До деведесетих година живео је и радио као правник у Казању, Самари и Санкт Петербургу.
Лењин у раној младости можда није осетио на својој кожи сиромаштво и обесправљеност, али је одлично знао ко су револуционари и чиме се баве. Његов старији брат Александар је осуђен на смрт за учешће у атентату на цара. Владимир Лењин је тада рекао: „Ми ћемо кренути другим путем“. И уместо цара, убио је читав систем.
2. Био је права главобоља за све марксисте у Европи
1985. Лењин је ухапшен у Петербургу и протеран у Сибир, а када је напустио Русију 1900. године словио је за великог марксистичког филозофа и оратора.
Поред обичних активности (објављивања листова „Искра“ и „Правда“, учествовања у пропалој револуцији 1905. итд) Лењин је био шампион у стварању подела међу марксистима.
После поделе Руске социјалдемократске радничке партије на бољшевике и мењшевике овако је саветовао своје ученике: „Ако ухватите мењшевика за гушу, стискајте док не престане да дише“. Чак и у редовима својих бољшевика није подносио кад му неко противречи.
3. После успешне револуције тражио је још једну
Николај Други је абдицирао у марту 1917, чиме је Фебруарска револуција победила монархију (47-годишњи Лењин није имао ништа с тим). Сви умерени бољшевици (укључујући Стаљина, на пример) били су задовољни таквим резултатима, јер демократија је први пут победила у историји државе.
Али у априлу је из Шварцаске допутовао Лењин и рекао: „То није довољно. Власт мора бити у рукама радника и сељака“. Другим речима, тражио је другу револуцију која се завршила веома крваво.
4. Посвећени револуционар створио је деспотску државу
Ленин се лако ослобађао својих противника. Црвени терор 1917-1922 убио је по различитим проценама од пола милиона до милион људи, док је, ради поређења, царистички режим ликвидирао око 6.000 људи у периоду од 1875. до 1912.
5. Победио је све и... прегорео на необјашњив начин
Лењин није имао кад да уживао у тријумфу. Два мождана удара (1922. и 1923.) претворила су педесетогодишњака у инвалида. „Није могао да говори, али разумео је све што се око њега дешава. То је било страшно. На његовом лицу се видело страдање и нека врста стида“, писао је Михаил Авербах, један од његових лекара.
Лењин је званично умро од артеросклерозе, док други извори кажу да то могу бити последице сифилиса.