Знате ли да су прославу Првог маја у Русију донели Немци?

Public domain
Већина Руса мисли да су прославу 1. маја увели бољшевици. Међутим, већ Петар Велики је славио овај празник који потиче из Немачке.

Зли духови могу да вам помрсе рачуне – то је, једноставно речено, било веровање због којег су Германи славили први дан маја. Било је то јутро после Валпургијеве ноћи, у којој се појављују нечисте силе. Такође, Германи на тај дан подижу „мајско дрво” (украшено дрво или високи стуб) око којег се одржавају игре и надметања за заштиту од злих сила и призивање среће.

Да ли се Први мај на исти начин прослављао у Европи и Русији?

Руси су имали своју прославу „мајског дрвета”. Био је то пагански ритуал који се касније везао за прославу дана Свете Тројице почетком јуна. Централни симбол за тај дан било је дрво брезе. Од њеног лишћа су се плели венци, а стабло се украшавало и људи су око њега играли у колу. Био је то и празник девојака које су се једна другој заклињале на пријатељство пролазећи испод лука од грана младе брезе. Ова прослава доста се по карактеру разликовала од европских обичаја. А њих су у Русију донели Немци и заувек променили мајске празнике.

Суходолски П. Дан Свете Тројице. 1884

Како су Немци стигли у Русију?

У 15. и 16.веку немачки војници, научници, стручњаци за рударство и друге професије почели су масовно да долазе у Русију нудећи своје услуге. Било их је тако много да се у 16. веку, за време владавине Ивана Грозног, у Москви појавила читава немачка четврт.   

Деценијама се на Европљане у Русији гледало са подозрењем, али млади цар Петар је крајем 17. века почео да показује посебну наклоност према Немцима. Он је често посећивао немачки кварт и тамо имао пријатеље. Тако се статус Немаца у руском друштву постепено мењао.

Петар Први

Како се прослава „мајског дрвета” примила код Руса?

Како је у Русију долазило све више Немаца, нису више могли да се сместе у немачки кварт, па је у рејону Сокољники за њих направљена привремена база. Био је то рејон у предграђу Москве, где су цареви одлазили у лов са соколима, откуда потиче и његов назив. То место људи су брзо прозвали Немачки табори, јер чак и када ту више нису становали Немци, они су на том месту наставили да се окупљају сваког маја око прославе мајског дрвета.

А она није била тако питома као традиционална словенска славља.

„У Немачкој људи су веровали да се на Валпургијеву ноћ вештице, зли духови, па чак и зли предмети окупљају на вештичијем поселу. Они се претварају у животиње, јашу на лопатама и метлама, играју око ђавољег олтара”, пише историчарка Татјана Бирјукова. Како би отерали нечисте силе, „људи су трчали кроз село са запаљеним сеном на дугим моткама, док су неки из пушака пуцали у небо”.

Што значи, било је много буке, као и много пића, односно свега што Руси воле. Тако је у 18. веку све више Руса почело да слави мајске празнике на немачки начин са пићем, играњем и пењањем уз мајско дрво. До краја 18. века оваква прослава се проширила и у другим деловима земље.

„Немачке трпезе”

„Немачки табори” су почетком 18. века почели да се називају „Немачке трпезе”, јер је Петар Велики за Немце и Швеђане у руској служби сваке године организовао бесплатно славље у рејону Сокољники. Празник је брзо стекао велику популарност. 1756. године тадашње новине су писале: „У рејону Сокољники због лепог времена окупило се такво мноштво људи да је виђено око 1.000 кочија. Славље је трајало дубоко у ноћ.”

До почетка 19. века прослава у рејону Сокољники није се више повезивала са Немцима и постала је општенародно славље. Сви становници Москве од најнижих до највиших слојева окупљали су се на том месту. У то доба првомајско весеље окупљало је већ око 3.000 кочија аристократије и више хиљада људи! Руски оперски певач из 19. века Павел Богатирјев записао је да је „прослава протицала усред облака прашине и усклика пијане гомиле, а људи су је напуштали посрћући, гурајући се и галамећи.”

Међутим, Први мај као Међународни празник рада у СССР-у је заиста био идеолошки празник који није имао никакве везе са традиционалним мајским прославама.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“