У јесен 1943. године партизани из одреда „Шчорс” открили су у селу Бељчици, где се налазио нацистички гарнизон, велики број деце. Она су ту доведена из сиротишта у Полоцку које је отворено још пре рата. Број деце у селу је постепено бивао све већи. Немци су у село слали децу убијених партизана и илегалаца.
Нацисти су хтели да их искористе као доноре крви за рањене војнике Вермахта. Они притом нису планирали да децу хране и зато су их одвели у село Бељчици, где је требало сама да се побрину за оброке. Деца нису имала топлу одећу, често су била болесна и окупатори су већ били планирали да се ослободе овог терета.
Партизани су о овој ситуацији известили команду. Донета је одлука да се сирочад тајно евакуише.
Операција „Звездица”
Слика екрана, телевизиja ”Звезда”
Увече 18. фебруара 1944. године одред „Шчорс” кренуо је у село Бељчици. Изнад села су кружили совјетски авиони скрећући пажњу непријатеља. Иза одбрамбене линије децу је чекала санитарна колона од педесет коњских запрега. Деца су одведена у партизанску позадину. Операција је спроведена без испаљеног метка. Село је напустило укупно 154 деце и 38 васпитача.
Али на пролеће 1944. године нацисти су покренули масовну казнену операцију против партизанских одреда. Боравак у партизанској позадини био је све опаснији и децу је требало пребацити преко линије фронта, на совјетску територију. Задатак да превезу сирочад и рањенике добио је ваздухопловни пук Цивилне ваздушне флоте, који је партизане снабдевао оружјем и намирницама.
Последњи лет
https://commons.wikimedia.org/
У ноћи између 10. и 11. априла 1944. године авион једног од пилота који су добили овај задатак, 28-годишњег Александра Мамкина, девети пут је дошао по децу. Пилоти су летели без навигатора како би могли да повезу више људи. Мали авион Р-5 био је препун, у њему се сместило десеторо деце, двојица рањених партизана и васпитачица Валентина Латко.
Док је прилазио линији фронта авион је погођен и захватио га је пламен. Ватра је брзо стигла до кабине пилота. Да је Мамкин био сам у авиону, напустио би авион и отворио падобран, али имао је путнике. Док је жив горео, пилот је спустио авион, искочио и питао: „Јесу ли деца жива?”, а затим изгубио свест.
Војни лекари нису могли да објасне како је летелицом могао да управља човек коме су се заштитне наочаре утопиле у лице и коме су ноге гореле.
Смрт хероја
Слика екрана, телевизиja ”Звезда”
Херој је сахрањен у селу Маклок у Смоленској области, где је шест дана после несреће преминуо у болници, не дошавши више свести. Свих 13 путника су на одредиште стигли неповређени. 70-их година његов прах је свечано пренет на војно меморијално гробље „Лидова гора”.
Мамкин је одликован Орденом Отаџбинског рата 1. реда, Орденом Црвене заставе и Медаљом „Партизану Отаџбинског рата” 1. реда. Његов лик је овековечен у галерији „Пут сећања” у парку „Патриот” у Подмосковљу.