Од петнаесте у морнаричкој пешадији: Прича о совјетској хероини која се борила и у Југославији

Уочи прославе 75. годишњице од победе у Великом отаџбинском рату руски медији, и не само они, пишу о Јекатерини Дјоминој, јединој жени која се у рату борила у редовима извиђача морнаричке пешадије.

„Децу не примамо“

Каћу Михајлову (девојачко презиме Дјомина) рат је затекао у возу. Пошто је прошла Смоленск компазиција се нашла на удару немачке авијације. Каћа је без размишљања одлучила да оде на фронт. Како је једном чула „Децу не примамо“ додала је себи две године живота. Необично важно је било то што је умела да помогне рањеницима. Њена мајка и бака биле су лекари, а Каћа је завршила курс. Постала је помоћница санитарног инструктора у чети и обрела се на првој линији фронта.

У јесен на прилазу Москви рањена је у ногу на три места. Али успела је да се опорави и поново ратује.

Прва признања

Са својим батаљоном ослободила је Керч, Одесу, Белгород Дњестровски, Измаил, Илочки тврђаву, Будимпешту, Комарно, Београд, Братиславу, Беч. Два пута је Јекатерина Иларионовна предлагана за Хероја Совјетског Савеза. Први пут за заслуге у ослобађању Белгорода Дњестровског.

Kaтja Дjомина на фронту

Jевгениj Халдеj / МАММ / МДФ

Борба је почела 22. августа 1944. године. Морнари су се током ноћи искрцавали на чамцима, док су их Немци одозго засипали бомбама. Каћа је вукла рањенике у најближу јаругу, бранећи се пуцњавом, и чак ућуткала непријатељски митраљез. Када је понестало метака, хватала је немачке бомбе и бацала их натраг на непријатеља. Каћуша је сачувала своје момке, а на прилазу јарузи пронађено је преко педесет лешева нациста. Међутим тада није успела да добије звање Хероја, неко је у жару борбе нешто забрљао, па је одликована орденом Црвене заставе.

Уочи победе: Битка код Илока

После неколико месеци Каћа је поново предложена за звање Хероја, за заслуге у бици код Илока. Припадници десантних јединица нападали су илочку тврђаву из воде, док су прилази били минирани. Многи морнари су страдали у експлозији, међутим црвеноармејци су хрлили напред.

У тим тренуцима Каћа Михајлова је у леденој води из аутомата тукла непријатеља и помагала рањеницима. Иако и сама са завијеном руком, вукла је и везивала за дрвеће које је штрчало из воде онемоћале рањенике, како се не би удавили. Губици су били велики, преживело је само 13 бораца из одреда. Међутим, припадници десантних јединица извршили су задатак, Илочка тврђава је била заузета.

А старешина Каћа Михајлова, рањена и изнемогла због губитка крви и упале плућа пребачена је у тешком стању у болницу.

Пошто се опоравила Каћа се вратила у строј. У саставу свог 369. батаљона морнаричке пешадије борила се за Царски мост (Reichsbrücke) у аустријској престоници Бечу. Ту је и прославила победу 9. маја 1945. године.

И тако је просто због пометње признање морала да чека скоро пола века. Медаља златна звезда коју добијају Хероји Катарини Дјоминој уручена је тек 1990. године.

Хероj Cовjетског Савеза Jекатерина Дjомина

Jевгениj Халдеj / МАММ / МДФ

Преминула је у Москви и сахрањена уз војне почасти 27. јуна 2019. године.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!