Како је најлошији совјетски авион постао један од најбољих у Другом светском рату? (ФОТО)

1. Совјетски лаки ноћни бомбардер У-2 (преименован је 1944. године у По-2 „Поликарпов“) није могао да се носи са непријатељским ловцима и знатно је заостајао за свим немачким бомбардерима. Па ипак је тај авион био легендаран у совјетско доба и фаворизован је у филмовима и песмама. Како то?

2. Бомбардер По-2 је већ третиран као застарео када је почела немачка офанзива на Совјетски Савез. Конструисан је 1927. и доста коришћен као „летећи сто“ совјетских пилота, јер је то први авион којим су управљали почетници (слово „У“ у његовом називу потиче од речи „учебный“, тј. „вежбовни“). Ова летелица је „опраштала“ почетницима озбиљне грешке и скоро никада није упадала у спиралу.

3. Авион је коришћен и у пољопривредне сврхе, за прскање усева. Чак и када се у рату показао као ефикасна борбена машина још увек су га војници од милоште називали „кукурузник“.

4. По-2 је био рањив, развијао је брзину од свега 150 км/час и са једним резервоаром је могао да пређе само 400 км. Па ипак, Совјети су успели да све његове недостатке преокрену у своју корист.

5. За разлику од великих брзих авиона, овај двокрилац је могао да слеће на мале неприпремљене аеродроме и да полеће са њих. Као писту је могао да користи и обично поље. „Спуштали смо се на авионима По-2 поред командних места тенковских бригада усред битке близу оружаних дејстава, претрчавали између експлозија до командног места да предамо тајну пошиљку, а затим узлетали усред паклене паљбе“, сећао се Јаков Шејнкман, потпоручник 994. Авијацијског пука. Захваљујући таквим могућностима По-2 је постао незаменљив и за успостављање контакта са партизанским одредима.

6. По-2 је коришћен за преношење пошиљки, за транспорт терета и извиђање терена, па чак и за напад на непријатељске авионе. Па ипак, највише се прославио док је служио као лаки ноћни бомбардер. Захваљујући малој брзини могао је да лети врло ниско, ефикасно избегавајући крошње и куће, и прецизно погађајући циљеве на земљи. Пилот овог авиона је могао у мрклом мраку приметити светлост лампе или упаљене цигарете и испустити бомбе. Непријатељски војници су често због ових совјетских бомбаредера били принуђени да хладне руске ноћи проводе смрзавајући се, јер нису смели да запале ватру.

7. „Авиони По-2 нису Немцима давали да спавају ноћу. Само га чујеш како дуго бруји у мраку, затим одјекне експлозија и опет брујање. Понекад га закачи зрак рефлектора и онда читава немачка одбрана отвара ватру у том правцу, а он и даље лети полако као зачаран“, написао је касније водник пешадије Јуриј Кожин. „Њихове бомбе су биле необично прецизне. Једном сам се на месечини нашао на ничијој земљи и чуо сам како лењо бруји авион По-2. Бомба је експлодирала 50 метара од мене. Најпре сам помислио да они гађају своје, а онда схватих да је ту испред мене немачки положај“. 

8. Једна од најефикаснијих совјетских јединица која је летела авионима По-2 био је 46. гардијски ноћни авионски пук „Тамањ“. Његови пилоти су биле жене. Немци су их називали „Ноћне вештице“. Оне су уништиле 17 речних прелаза, 46 складишта муниције, 86 бункера, 9 возова и 2 железничке станице. Пук је до краја рата изгубио 32 пилота, а 23 његове припаднице су проглашене за Хероје Совјетског Савеза.

9. „Краљ ваздуха“, како је По-2 често називан, био је врло јефтин за производњу и једноставан за сервисирање. Направљено је преко 33.000 ових летелица, тако да је модел По-2 био један од најтиражнијих авиона тог доба. Његова производња је обустављена 1954. године када је епоха млазних авиона већ била у пуном јеку.

10. Занимљива је чињеница да је По-2 једини двокрилац у историји који је однео победу над млазним авионом. Када су у Корејском рату совјетски авиони открили један пресретач F-94, амерички авион је покушао да нападне са леђа и због тога је морао да спусти брзину испод 160 км/час на час што се завршило његовим заустављањем и падом.