Зашто је сваки совјетски дечак сањао малу реплику правог аутомобила?

Дечији аутомобил на педале био је право чудо, оличење луксуза и жудње сваког совјетског детета. У СССР-у постојале су десетине модела таквих аутомобила на педале, као што су Москвич, Ракета, Победа или Радуга. Међу њима су биле и мале реплике правих аутомобила. Сви су били реализовани у маниру најбољих совјетских дизајнерских традиција, са обраћањем пажње на детаље. Осим тога сви су били конструисани совјетски поуздано. Истина, такве аутиће имали су само ретки срећници. 

Дечји путнички аутомобил,1955.

Б. Удовиченко/МАММ / МДФ /russiainphoto.ru

Сергејево детињство одвијало се у Москви шездесетих година прошлог века. Он се сећа да о таквим аутићима није чак ни маштао. Поред тога што су били скупи, такве аутомобиле су још добијали само у „Детском миру“, главној продавници играчака у Москви, и одмах би их распродали.

Деца у аутомобилу на педале „Стрела“, 1962.

В. Петров/Музеји Череповца

„У дворишту наше зграде такав аутић имао је, чини ми се, само један дечак, син неког 'важног' човека. Ја сам имао само бицикл на три точка, али сам се и њему неизрециво много радовао“, каже Сергеј за Russia Beyond.

Деца се фотографишу у парку, 1970.

Владимир Борин/Из породичног албума Андреја Јаночкина

Осим тога због услова у којима су живели многи совјетски грађани нису могли да имају такав аутомобил, јер просто нису имали где да га држе у стану.

Кадар из филма „Иван Васиљевич мења професију“

Леонид Гајдај / Мосфиљм, 1973.

Олегово детињство одвијало се осамдесетих година прошлог века у време несташица свега и свачега, између осталог и играчака. Појава оваквог аутомобила у дворишту изазивала је невиђено узбуђење и завист, а срећни власник постајао би „пријатељ“ свима.

Из породичног албума Николаја Трутњева

„Наш Кољка срцеломац“, 1965.

У парку, Волгоград, 1960-е

Дмитриј Баљтерманц/МАММ / МДФ /russiainphoto.ru

На паркингу дечјег таксија, Архангелск 1965.

Всеволод Тарасевич/МАММ / МДФ /russiainphoto.ru

Борис је одрастао осамдесетих година прошлог века у совјетској Риги. Тамо ови аутићи нису били толико дефицитарни и било их је далеко лакше набавити. Борис се сећа да је његов аутомобил био доста тежак и да су му већа деца помагала да га изнесе на други спрат.  Сам то никако не би могао.

Москвич Шоу

Трка младих „возача“, 1930.

Николај Капељуш/Архива аудиовизуалне документације Нижегородске области

Млади возачи на спортској паради, Црвени трг, 1936.

Александар Родченко/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru

Валентин Хухљајев/Архива Валентина Хухљајева

„Москвич“ на фотографији испод, рецимо, није био серијске производње, већ домаће израде.  

Валентин Хухљајев/Архива Валентина Хухљајева

За сасвим малу децу постојале су поједностављене варијанте. Деца су стављана да седе у аутомобилу, а родитељи су могли да ухвате ручку и возе их. Рецимо, на фотографији испод је модел „Волга“.

Андреј Собољев/приватна архива

Колекционари су данас спремни да издвоје приличну своту за совјетске аутомобиле на педале (цене се на сајтовима за оглашавање крећу у распону од 4 до 50 хиљада рубаља, што износи од 50 до 650 евра).

Први аутомобил, 1974.

Фотографија из приватне архиве Максима Л./russiainphoto.ru

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!