Зашто је сваки совјетски дечак сањао малу реплику правог аутомобила?

У Совјетском Савезу није било играчака за децу у изобиљу, али ретки срећници су могли да се похвале „правим“ аутомобилима Москвич, Ракета, Победа или Радуга.

Дечији аутомобил на педале био је право чудо, оличење луксуза и жудње сваког совјетског детета. У СССР-у постојале су десетине модела таквих аутомобила на педале, као што су Москвич, Ракета, Победа или Радуга. Међу њима су биле и мале реплике правих аутомобила. Сви су били реализовани у маниру најбољих совјетских дизајнерских традиција, са обраћањем пажње на детаље. Осим тога сви су били конструисани совјетски поуздано. Истина, такве аутиће имали су само ретки срећници. 

Дечји путнички аутомобил,1955.

Сергејево детињство одвијало се у Москви шездесетих година прошлог века. Он се сећа да о таквим аутићима није чак ни маштао. Поред тога што су били скупи, такве аутомобиле су још добијали само у „Детском миру“, главној продавници играчака у Москви, и одмах би их распродали.

Деца у аутомобилу на педале „Стрела“, 1962.

„У дворишту наше зграде такав аутић имао је, чини ми се, само један дечак, син неког 'важног' човека. Ја сам имао само бицикл на три точка, али сам се и њему неизрециво много радовао“, каже Сергеј за Russia Beyond.

Деца се фотографишу у парку, 1970.

Осим тога због услова у којима су живели многи совјетски грађани нису могли да имају такав аутомобил, јер просто нису имали где да га држе у стану.

Кадар из филма „Иван Васиљевич мења професију“

Олегово детињство одвијало се осамдесетих година прошлог века у време несташица свега и свачега, између осталог и играчака. Појава оваквог аутомобила у дворишту изазивала је невиђено узбуђење и завист, а срећни власник постајао би пријатељ свима.

Из породичног албума Николаја Трутњева
На паркингу дечјег таксија, Архангелск 1965.

Борис је одрастао осамдесетих година прошлог века у совјетској Риги. Тамо ови аутићи нису били толико дефицитарни и било их је далеко лакше набавити. Борис се сећа да је његов аутомобил био доста тежак и да су му већа деца помагала да га изнесе на други спрат.  Сам то никако не би могао.

Трка младих „возача“, 1930.
Млади возачи на спортској паради,  Црвени трг, 1936.

Москвич на фотографији испод, рецимо, није био серијске производње, већ домаће израде.  

За сасвим малу децу постојале су поједностављене варијанте. Деца су стављана да седе у аутомобилу, а родитељи су могли да ухвате ручку и возе их. Рецимо, на фотографији испод је модел Волга.

Колекционари су данас спремни да издвоје приличну своту за совјетске аутомобиле на педале (цене се на сајтовима за оглашавање крећу у распону од 4 до 50 хиљада рубаља, што износи од 50 до 650 евра).

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“