Дечији аутомобил на педале био је право чудо, оличење луксуза и жудње сваког совјетског детета. У СССР-у постојале су десетине модела таквих аутомобила на педале, као што су Москвич, Ракета, Победа или Радуга. Међу њима су биле и мале реплике правих аутомобила. Сви су били реализовани у маниру најбољих совјетских дизајнерских традиција, са обраћањем пажње на детаље. Осим тога сви су били конструисани совјетски поуздано. Истина, такве аутиће имали су само ретки срећници.
Б. Удовиченко/МАММ / МДФ /russiainphoto.ru
Сергејево детињство одвијало се у Москви шездесетих година прошлог века. Он се сећа да о таквим аутићима није чак ни маштао. Поред тога што су били скупи, такве аутомобиле су још добијали само у „Детском миру“, главној продавници играчака у Москви, и одмах би их распродали.
В. Петров/Музеји Череповца
„У дворишту наше зграде такав аутић имао је, чини ми се, само један дечак, син неког 'важног' човека. Ја сам имао само бицикл на три точка, али сам се и њему неизрециво много радовао“, каже Сергеј за Russia Beyond.
Владимир Борин/Из породичног албума Андреја Јаночкина
Осим тога због услова у којима су живели многи совјетски грађани нису могли да имају такав аутомобил, јер просто нису имали где да га држе у стану.
Леонид Гајдај / Мосфиљм, 1973.
Олегово детињство одвијало се осамдесетих година прошлог века у време несташица свега и свачега, између осталог и играчака. Појава оваквог аутомобила у дворишту изазивала је невиђено узбуђење и завист, а срећни власник постајао би „пријатељ“ свима.
„Наш Кољка срцеломац“, 1965.
Дмитриј Баљтерманц/МАММ / МДФ /russiainphoto.ru
Всеволод Тарасевич/МАММ / МДФ /russiainphoto.ru
Борис је одрастао осамдесетих година прошлог века у совјетској Риги. Тамо ови аутићи нису били толико дефицитарни и било их је далеко лакше набавити. Борис се сећа да је његов аутомобил био доста тежак и да су му већа деца помагала да га изнесе на други спрат. Сам то никако не би могао.
Николај Капељуш/Архива аудиовизуалне документације Нижегородске области
Александар Родченко/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru
Валентин Хухљајев/Архива Валентина Хухљајева
„Москвич“ на фотографији испод, рецимо, није био серијске производње, већ домаће израде.
Валентин Хухљајев/Архива Валентина Хухљајева
За сасвим малу децу постојале су поједностављене варијанте. Деца су стављана да седе у аутомобилу, а родитељи су могли да ухвате ручку и возе их. Рецимо, на фотографији испод је модел „Волга“.
Андреј Собољев/приватна архива
Колекционари су данас спремни да издвоје приличну своту за совјетске аутомобиле на педале (цене се на сајтовима за оглашавање крећу у распону од 4 до 50 хиљада рубаља, што износи од 50 до 650 евра).
Фотографија из приватне архиве Максима Л./russiainphoto.ru