Канађани у Русији: Шта су тражили и како су се провели током Грађанског рата

Војници су се побунили 21. децембра 1918. у граду Викторија. Био је то 259. батаљон експедиционих канадских снага, већином добровољци који су се управо вратили с фронта Првог светског рата и нису желели да гину за Руског царство. Пре самог укрцавања у бродове они су одбили да путују у Русију.

У Првом светском рату је погинуло 45.400 Канађана. У међувремену догодила се револуција у Русији, фебруарска 1917, а затим октобарска. Савезници Русије у Антанти као и неке друге државе попут Јапана одлучили су да пошаљу своје трупе у државу која се до скоро звала Руска империја. А међу њима је била и Канада, као савезница Велике Британије.

Официри су ипак изашли на крај са побуном у Викторији и војнике су силом укрцали у бродове, а наредне три недеље пловидбе провели су у ланцима.

Канађани у Викторији

Archive photo

Шта су Канађани радили у Владивостоку?

Канадска експедиција је бројала 4.200 људи. Већина војника је била распоређена у Владивостоку, још 500 људи у Мурманску и 600 у Архангелску. Канада је тако постала једна од страних држава са највећим бројем својих војника у руском грађанском рату у Русији. 

Међутим, није само политика натерала Канађане у Русију. Постојао је и економски разлог. У зиму 1918-1919 године канадска Ројал банка је отворила своје филијалу у Владивостоку. Бизнисмени су дошли у то време у Русију да оснују Економску комисију Канаде у Сибиру. Мада, од свега тога није било пуно користи у време рата.

Канадске трупе у Владивостоку

Archive photo

Владивосток у праскозорју 20. века 

Канађани су брзо приметили да је трећина становник града жуте расе, већином су то били Кинези, Корејци и Јапанци.

Владивосток је у то време био веома живописан град. Брзо се развијао, имао трамвај, а са друге стране био је пун криминала. Уз то, у време Канађана у њему је владао тифус.  

Канађани и становници Владивостока

Archive

„Би0 је то веома опасан град“, писао је капетан Ерик Елкингтон. „Била је зима, а на улицама су лежали убијени“. Између осталог капетан је био сведок пљачке банке, када је убијен један чувар.

Посебно је био ужаснут изгледом железничке станице. 

„На станици Транссибирске железнице у Владивостоку је било неколико хиљада гладних избеглица. Буквално су умирали од глади. Сви су бежали од бољшевика. Урадили смо шта смо могли. Донели смо мало хране, колико смо могли. Увек ћу се сећати жене која је притрчала да узме векну хлеба из мојих руку. У наручју је држала најгладније дете које сам икада видео.“

Канадски војник испред железничке станице у Владивостоку

Archive

„Сећам се и генерала и његове супруге који су живели у старој железничкој кочији и свакога дана продавали своје златне шољице и тацне за чај и кафу да би преживели. Питао сам генерала шта ће бити када продају последње. 'Једноставно ћемо умрети', рекао је. 'Једноставно ћемо умрети'.“

„Видео сам трагедије на целој кугли земаљској, али ништа се не може упоредити са оним у Владивостоку.“ 

Повратак кући 

У пролеће 1919. команда канадске војске је одлучила да повуче своје трупе.

Канађани одлазе, пролеће 1919.

Archive

Пре повратка Канађани су оставили меморијалну плочу на гробљу у знак сећања на 14 Канађана који су лежали у туђој земљи. Већина их је умрло од болести, док је један војник извршио самоубиство.

Канадски бродови су испловили из Владивостоко јуна 1919. године.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!